Жене у музици – Шарлот Сои

Слушаћете дела мало познате француске композиторке Шарлот Сои, која је живела у Паризу од 1887. до 1955. године. Њено стваралаштво је последњих година у средишту пажње бројних интерпретатора, међу којима је и бразилска диригенткиња Дебора Валдман која је са великим успехом 2019. премијерно извела њену Симфонију у цис молу, писану 1917. године. Снимци које репродукујемо у емисији објављени су у оквиру издања „Француске композиторке романтизма у новом светлу”, који је почетком ове године објавила италијанска кућа Bru-Zane: Центар за француску музику романтизма.

Рођена у имућној породици у Паризу као Шарлот Диреј, ова уметница је од раног детињства исказивала интересовање за музику, а имала је и могућност да похађа часове код најбољих педагога свог времена. Уз очеву подршку, студије је похађала на чувеном приватном Конзерваторијуму у Паризу – Shola Cantorum, где је учила код Луја Вјерна, Венсана Дендија и Александра Гилмана, а извори наводе да је била активна у круговима других француских жена-композиторки попут Нађе Буланже и Мел Бони. У току студентских дана упознала је Марсела Лебеа, композитора са којим је ступила у брак 1909. године. Овај музички пар био је јединствен у музичком животу Француске у првим деценијама двадесетог века, пошто су супружници често сарађивали заједно и пружали једно другом велику подршку. Шарлот је, на пример, написала либрето за Лебеову лирску драму Беранжер коју је 1920. године компоновао за Музичко такмичење града Париза. Са друге стране, Марсел Лебе, као диригент, али и сектретар Националног музичког друштва, често је током двадесетих и тридесетих година прошлог века предлагао и укључивао у концертне програме и дела своје супруге. Међутим, у жељи да своје име сакрије од јавности, и сама свесна надмоћи коју су композитори-мушкарци имали наспрам жена-композиторки, често је своје партитуре потписивала псеудонимом Шарл Сои, заправо, користила је име свог деде по мајци.

До сада откривено стваралаштво Шарлот Сои броји 35 опуса, међу којима су лирска драма Крунисани роб коју је компоновала у периоду од 1917. до 1921, а која је премијерно изведена 1947. у Милузу; потом Тема са варијацијама за виолину уз пратњу клавира или оркестра из 1921, Клавирски трио из 1931, два гудачка квартета из 1933. и 1947, неколико остварења названих Мелодије, хорска дела, симфонијска поема Мистични плес, кантата Четири Будистичка сабора, као и неколико миса.

Уредница Ирина Максимовић Шашић