Композитор месеца – Ђироламо Фрескобалди

Године 1635. Фрескобалди је објавио још једну, нову збирку са делима за инструменте са диркама под називом Фиори музикали, коју сматрају једним од његових најбољих и најпопуларнијих остварења. Ово је уједно била и једина збирка овог аутора која је искључиво била намењена извођењу током мисног богослужења. Познато је да је Фрескобалди све до ове збирке, веома ретко објављивао литургијску музику, а једина позната је Друга збирка токати из 1627. године.
У односу на раније публикације, Фиори музикали није организована према жанровима, већ према мисном циклусу за који су комади писани, те садржи три категорије дела - за недељну мису, апостолску мису и богородичину мису. Објављена је у Венецији 1635. године и претпоставља се да је била намењена службама у базилици Светог Марка, али и другим значајним венецијанским црквама, јер су поменута три мисна циклуса била више у складу са њиховим литургијским потребама, него што је то био случај са мањим, парохијским црквама.
Збирка Фиори музикали обухвата неколико стилова и жанрова, а уједињује је доследност у прилагођавању црквеној служби, премда неки историчари сматрају да је Фрескобалди прешао ту границу у два каприча на популарне теме. Сви жанрови које је раније компоновао представљени су у овој збирци, осим оних који се повезују са популарним стилом. Музички језик, који је нарочито добро прихваћен у периоду након његове смрти, заснован је на добро организованим хармонијама и вештом контрапункту, нарочито у ричеркарима и канцонама.
У последњим годинама свог живота, Фрескобалди је углавном радио на новим издањима неких ранијих збирки, као што су колекције канцона и токата. Првој збирки токата је додао и неколико нових дела заснованих на популарним стиловима. Додата дела откривају Фрескобалдијево интересовање ка стварању обимнијих композиција или циклуса, изграђеним на независним комадима и повезаним прелазним пасажима.

Ауторка: Јелена Дамјановић