Имагинарни пејзажи

Прошле године у септембру бразилски лејбл Lugar Alto из Сао Паула је објавио ово допуњено реиздање, које открива неке другачије тенденције које су се дешавале на широком пољу југословенске популарне музике осамдесетих година прошлог века.
Наиме, Митар Суботић је након свршених студија на Новосадској музичкој академији, активно истраживао поље електроакустичке музике, истовремено делујући и као изузетно тражен продуцент неких од важних албума осмадесетих година Екатарине Велике, Хаустора или Марине Перазић. Суба је половином осмадесетих отишао у Париз где је блиско сарађивао са Гораном Вејводом, такође једним од пионира електронске популарне музике у Југославији и истакнутим чланом београдске ново-таласне сцене. Њихова сарадња резултираће материјалом под именом Dreambird, који ће Митар Суботић разрадити у звучну инсталацију “The Dreambird, in the Mooncage”, овенчану касније Унесковом наградом за промоцију традиционалне културе. Захваљујући овом признању, Суба ће добити стипендију за тромесечно истраживање афро-бразилских ритмова у Бразилу, а по доласку у ову земљу, одлучиће да се ту и трајно настани. Испоставиће се да је Суба, својим продуцентским радом, био једна од кључних фигура која је довела до интернационализације бразилске музике деведесетих година.
Занимљиво је зато рећи да је до објављивања материјала под називом Dreambird у Бразилу 1994. године дошло на необичан начин. Наиме, Суба је радио у COMEP студију у Сао Паулу који је био један од најопремљенијих и који је припадао католичкој конгрегацији Паулинских сестара. По предању, Суба је сестрама овај албум описао као “музику за медитацију”. И стварно пред нама су нумере амбиијенталне музике у којима се, на органски начин прожимају звуци окуржења и раскошне синтисајзерске структуре. У срцу свих нумера је пој птица, са издања под називом “Острво птица Сејшели” које је поседовао Горан Вејвода, на којем се налазе теренски снимци птица које су забележили јапански истраживачи. Такође, за стварање богатих, органских, електронских структура Вејвода и Суба су користили звуке таласа, који су се такође налазили на овом издању. Ово је омаж звуцима природе као музичкој форми, која се добро уклапала у тенденције амбијенталне музике с краја седмадесетих и осмадесетих година. Пред нама су богате амбијенталне плохе из којих израњају птице, таласи, синтисајзерска арпеђа, гитарске импровизације и мелодијске матрице, унутар смирујуће звучне слике, која је одлично одговорила и на захтеве тренутка, али и одолела зубу времена.

Уредница: Ксенија Стевановић