Жене у музици - Камерна дела Полин Виардо и Луиз Фаренк

Живот композиторке, соло певачице и педагошкиње Полин Виардо одвијао се од 1821. до 1910. године. Рођена је у Паризу, у породици шпанских уметника - композитора и тенора Мануела Гарсије и оперске сопранисткиње Хоакине Гарсије. Како је од детињства била окружена уметношћу, врло рано је почела да исказује изузетну наклоност ка музици, а посебно ка певању. Као девојчица са родитељима је путовала у Лондон, Њујорк и Мексико где их је слушала у извођењу Моцартовог Дон Ђованија. Поред музичких подука које је од њих добијала, похађала је и часове клавира код тада младог Франца Листа, док је композицију, контрапункт и хармонију учила са Антоном Рејхом. Пијанистчки деби имала је у Бриселу 1837. године. Историчари наводе да је у младости радо наступала и са Фредериком Шопеном, својим пријатељем са којим је изводила дуете, а који ју је охрабривао да направи аранжмане његових мазурки као соло песама. Иако је желела да се профилише као концертна пијанисткиња, након смрти сестре одлучила је да каријеру усмери ка певању, те је као мецосопранисткиња дебитовала 1837, а наредне године имала је турнеју по Немачкој, док је оперски деби уследио у Лондону и Паризу 1839. године. Занимљиво је да из овог периода датирају и њене прве композиције. Године 1840. ступила је у брак са Луијем Виардоом, који је убрзо постао и њен импресарио. Из њене занимљиве биографије издвајамо и податак да ју је маестрална улога Фиде у опери Пророк Ђакома Мајербера коју је изводила на премијери у Паризу 1849. године, позиционирала је међу централне личности европског музичког живота, што јој је омогућило да води и уметничке салоне у разним градовима у којима је боравила. Извори наводе да је помогла Шарлу Гуноу да опером Сафо, у којој је и сама тумачила насловну ролу, дебитује у париској Опери 1851; сарађивала је са Хектором Берлиозом на његовом поновном откривању Глукових остварења, док је Камију Сен-Сансу, Габријелу Фореу и Жилу Маснеу била подршка на почетку њихових каријера. На Конзерваторијуму у Паризу радила је као професорка соло певања од 1871. до 1875. године.

Француска композиторка Луиз Фаренк живела је од 1804. до 1875. године. На почетку каријере у другој деценији деветнаестог века била је посвећена извођењу клавирских дела Лудвига ван Бетовена, да би већ у наредној почела да се профилише и као ауторка оркестарске музике: компоновала је две увертире и три симфоније, за којим су следила и камерна остварења. Од 1842. године радила је као професорка клавира на Конзерваторијуму у Паризу, а 1861. и 1869. за своја остварења овенчана је наградама Института Академије Бозар.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић