Музика вива - 69. Међународни Рострум композитора

Ова манифестација, која се сваке године организује под окриљем Интернационалог савета за музику који делује при Унеску, други пут је одржана у Холандији, а домаћин такмичења је био Краљевски конзерваторијум у Хагу, од 16. до 19.маја. Током четири дана такмичења, представиле су се 22 радијске куће са четири континента, а укупно је изведено 41 дело у две категорије - општој и селекцији аутора до 30 година.

Композиција „Чистачи звезда“ Анхелике Кастејо увршћена је међу препоручена дела у генералној категорији, као једно од 10 најуспешнијих остварења на овогодишњем такмичењу. Ова ауторка, рођена је у Мексику 1972. године, где је стекла музичко образовање, али се после студија у Канади, Холандији и Аустрији, од 1999. трајно настанила у Бечу. У аустријској престоници активна је као композиторка и извођачица савремене и електронске музике, али и као организаторка различитих музичких догађаја, међу којима се издваја концертни серијал „Нова музика у Светом Рупрехту“ у оквиру које је реализовала на стотине кутурних дешавања. Као композиторка, Анхелика Кастејо често пише за инструменте које и сама свира – контрабас блок флауту или различите електронске уређаје, али и за традиционалне камерне и оркестарске саставе. Дело којим се представила на овогодишњуем Роструму композитора написано је 2021. године, а настало је на иницијативу диригенткиње Марин Алсоп. Првобитно, ова композиција је требало да буде изведена поводом обележавања годишњице лансирања телескопа „Џејмс Веб“, те је идеја загледаности у небеса, у звезде, од почетка била уткана у настанак композиције. Проучавајући различите текстове, Анхелика Кастејо је наишла на причу аргентинског писца Хулија Кортазара, „Чистачи звезда“ у којој звезде, попут људи, међусобно комуницирају, играјући се са светлошћу и тамом. При реализацији саме композиције, Анхелика Кастејо је користила снимке певања, говора и дисања Барбаре Хениген, док је ова певачица и диригенткиња припремала Малерову „Четврту симфонију“, те се материјал овог познатог симфонијског остварења, такође провлачи кроз звучно ткиво композиције. Поред тога, Кастејоова користи и теренске снимке ветра, таласа, као и звукова свакодневице, попут телефона и телефонских секретарица, које обрађује и повезује са акустичним звуцима, стварајући компактну, лучну форму дела.
У генералној категорији препоручена је и композиција „Из масе бесног океана“ Албертаса Навикаса. Аутор овог дела је свестран млади уметник и научник, који је поред дипломе мастера у области композиције, стекао и докторат као молекуларни биолог, те се тренутно у оквиру својих пост-докторских студија на институту „Кири“ у Паризу бави проблематиком прогресије карцинома. Упркос овим активностима, Навицкас је и вишеструко награђивани композитор и лауреат признања као што су награда за најбољу композицију коју додељује Литванско удружење композитора, затим за најбољу мултимедијалну композицију на такмичењу бечког Концертхауса, литвански „Златни сценски крст“ и друге. Композиција „Из масе бесног океана“ којом се Албертас Навикас представио на такмичењу у Хагу, назив је добила по песми Волта Витмена. Написана за осам гласова и пет виолончела, ова композиција представља својеврсну „вежбу“ у истраживању могућности остваривања континуума између мелодије и хармоније. Дело је настало у оквиру пројекта „Монохром“, те се аутор ограничио на коришћење ансамбала исте тонске боје и сучељавање једног гласа, наспрам „масе“, тако што се мелодија једног гласа шири и по вертикали, односно хармонски, као и по хоризонтали, односно кроз полифоно преплитање гласова. Ансамбл виолончела, овде је искоришћен као наставак људских гласова, који најпре преузима вокалне хармоније, а касније их појачава, пре свега ширећи динамички распон мелодија.
У емисији ћете чути и композиције „Моја душа чека“ Диане Чемерите и „Када закорачим у свој врт“ за сопран и електронику Јуре Елене Шедите ових литванских ауторки, као и дело „Мелодрама“ Сојон Парк која је представљала Аустрију.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић