Имагинарна едиција

Едита Бојановска: Да ли је Толстој био колонијални земљопоседник? (1)

У емисији Имагинарна едиција, од понедељка, 18. до четвртка, 21. септембра, можете пратити текст Едите Бојановске „Да ли је Толстој био колонијални земљопоседник? Дилеме о приватном власништву и досељеничкој колонизацији Башкирских степа”. Превод: Милан Суботић

Едита Бојановска (Edyta Bojanowska) је професорка словенских језика и књижевности и шеф одељења за историју Универзитета Јејл. Поред бројних студија и чланака, објавила је две књиге: Николај Гогољ између руског и украјинског национализма (2007) и Свет империја. Руско путовање фрегате Палада (2018). Подручја њених истраживачких интересовања су руска књижевност и интелектуална историја 19. века, теорије империја и национализма, колонијалне и постколонијалне студије, историја глобализације, путописна књижевност...

Текст Едите Бојановске који емитујемо на нашем програму објављен је у часопису Slavic Review 2022. године и за нега је ауторка добила престижну годишњу награду часописа Ab Imperio за „најбољу студију у области нове империјалне историје”.

Ослањајући се на архивске податке, Бојановска у овом раду осветљава мало познате детаље из биографије Лава Толстоја који се тичу пишчевог имања у Башкирији. Познат по својој критици империјалног освајања Кавказа и колонијалног угњетавања, као и критици приватне својине, Толстој је био власник великог земљишног поседа на степској периферији Руске империје. Констатујући ову противречност између јавне и приватне личност великог писца, ауторка покушава да открије њену „унутрашњу логику”. Полазећи од новијих радова о историји Руске империје, она из теоријске перспективе истраживања карактеристика „досељеничког колонијализма” тврди да Толстојева амбиваленција спрам територијалне експанзије империје проистиче из његовог уверења о историјској мисији руског сељаштва која се састоји у мирном освајању „празних” територија плугом, а не бајонетом. Упркос симпатијама према аутохтоном становништву Башкирије, за Толстоја је чињеница да су они жртве колонијалне пљачке у другом плану спрам истицања и осуде тешког положаја руских сељака-досељеника који су жртве крупних земљопоседника и небриге државне власти. Идентификујући у Толстојевим ставовима трагове „оријентализма”, ауторка закључује да је неопходно преиспитати проблем империје у Толстојевом стваралаштву на начин који омогућује да се истовремено има на уму и његова критика освајања Кавказа и прихватање досељеничког колонијализма.

Текст чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.