Милан Ћирковић: Станислав Лем – филозоф космоса и еволуције

Прозни и дискурзивни опус пољског писца и мислиоца Станислава Лема познат је свим љубитељима научне фантастике, иако његов значај за ширу културну сцену и даље није довољно схваћен, мада се драматично увећава током последњих неколико деценија, па чак и брже, сматра Милан Ћирковић. Он ће у свом предавању скицирати два значајна правца Лемове мисли који га, по Ћирковићевом мишљењу, чине епохалним филозофом: његово тумачење астробиолошке еволуције на скали наше Галаксије на једној страни, и његов рационални, проактивни и надасве хуманистички приступ теми вештачке интелигенције. „На оба пола ове дихотомије, Лем је био деценијама испред свог времена и итекако нас може нечему научити. Штавише, са развитком наших потрага за животом другде, а још интензивније са развојем актуелних језичких модела вештачке интелигенције, његове поруке су нам све насушније потребне”.

Милан М. Ћирковић је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универзитета у Оксфорду. Одбранио је докторат из физике на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку 2000. године, где је претходно магистрирао из гео-наука 1995. Његови главни истраживачки интереси су у областима астробиологије (квантификација настањивости, Галактичка настањива зона, СЕТИ студије), историје и филозофије науке (антропичка начела, биоетика ризика, наука у тоталитаризму), и анализе ризика (глобални катастрофички ризици, селекциони ефекти). Ко-уредник је антологије Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, 2008.), која је изузетно позитивно оцењена и представљена у бројним светским научним гласилима. Објавио је до сада четири монографије (најновија је The Great Silence: The Science and Philosophy of Fermi's Paradox, Oxford University Press, 2018.) и око двеста научних, стручних и прегледних радова у истраживачким часописима и зборницима, као и бројне есеје и популарно-научне текстове. Превео је на српски језик више књига, укључујући наслове Ричарда Фајнмена, сер Роџера Пенроуза и Пола Дејвиса.

Уредници: Оливера Нушић и Предраг Шарчевић.