Музеј звука – Дела Грегорија Алегрија

Рођен највероватније 1582. године, Алегри је у свет музике ушао као хориста у црвки Сан Луиђи деи Франчези, где је учио музику код Ђованија Бернардина Нанина. Након што је папа Урбан VIII чуо његове мотете, уследио је позив да се прикључи папској, односно Сикстинској капели. У њој је провео највећи део живота, радећи као хориста, а две године пред смрт постао је и капелмајстор ове најзначајније музичке установе у Риму.

Иако је данас Алегри најпознатији по својој обради псалма 51, Miserere mei, Deus, у његовом опусу се налазе две збирке концерата за пет гласова, две збирке шестогласних мотета, четворогласна синфонија, две збирке Тужбалица пророка Јеремије, пет миса и бројни мотети.

Вечерашњу емисију започећемо управом једном од миса овог аутора, под називом Vidi Turbam Magnam. Написана за шест гласова и заснована на једном Алегријевом мотету, она показује интересантан спој високоренесансног стила какав је неговао Палестрина, са контролисаном звучношћу и сложеним контрапунктом, са новим стилом, односно „секонда пратиком” у којем се успоставља хармонија у савременом смислу.

На албуму ансамбла А сеи воћи из 2006. године налазе се и два снимка Алегријевог Мизерере-а, који уоквирују издање. Прво извођење представља покушај да се рекреира оригинални звук, односно како би ова композиција звучала у време када је настала. То подразумева комплексне орнаментације у свим гласовима, које певачи на овом снимку не импровизују, већ које су прецизно записане након темељног музиколошког истраживања. Наиме, током Алегријевог времена, високообучени певачи у Сикстинској капели били су способни да сами импровизују по узусима вискоренесансног стила. Међутим, у време када је партитура коначно постала доступна изван зидина Ватикана – а према легенди за то је био заслужан млади Моцарт, који је по слуху записао све деонице, певачи су већ изводили духовна дела у знатно поједностављеном стилу, са украсима само у сопранској деоници, те је оригинална пракса украшавања заборављена. Било је потребно обимно истраживање како би се ова пракса отргла од заборава, а један од покушаја њеног оживљавања представља ова, данас за нас необична верзија Алегријевог Мизерере-а, коју изводе чланови ансамбла А сеи воћи.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић