Композитор месеца – Георг Фридрих Хендл

Хендлов допринос жанру кантате је изузетно значајн и разнолик. Већина ових дела датира из периода од три године – од 1706. до 1709 – које је овај композитор провео у Риму, а остатак дела настао је у наредној деценији. Кантате су пре свега резултат његових дружења са члановима Аракдијске академије коју су предводили принц Русполи и други покровитељи уметности. Наиме, током тих састанака, песници, композитори и певачи имали су прилику да за једно вече напишу и изведу нову кантату. Преостале кантате овог аутора претпоставља се да су настале за сличне прилике у Енглеској, али уметници нису били условљени да дело напишу за једно вече.

Хендлове солистичке кантате углавном су садржавале две или три арије са уводом или су биле повезане речитативима, али никада нису имале јасно дефинисану форму. Занимљив пример и изузетак је нумера O Numi eterni из кантате Лукреција, компонована 1707. у Риму, која је заправо драмска сцена у којој певачица опонаша римску хероину Лукрецију, која намерава да изврши самоубиство након што је силована. Ова кантата садржи само две формалне арије, а остатак су ариозне деонице унутар речитатива које служе како би се што боље приказала различита емотивна стања главне јунакиње.

Хендлове кантате за више гласова са инструменталном или оркестарском пратњом се крећу од квази оперских дела обимног трајања до кратких остварења сличних солистичким кантатама са континуом који укључује виолине или облигатни дувачки инструмент. И ова дела Хендл је највећим делом компоновао у Италији и у њима се окренуо класичним митовима.

Слушаћете одломке из кантате Аполон и Дафне, у којој је издваја изразита карактеризација нимфи, нарочито у почетној арији и финалу. Увертира није сачувана, па се често неко од Хендлових инструменталних дела користи као увод, а оркестарску пратњу чине поред гудачких инструмената и флауте, обое и фагот.

Након што је престао да пише италијанску оперу, Хендл се окрено компоновању ораторијума на енглеском језику. Иако је током боравка у Риму написао два остварења у овом жанру, у свом енглеском периоду није користио италијанска дела као узоре, већ су настајала оригинална и иновативна дела која се сматрају врхунцем овог жанра. За настанак ових дела посебно је важна успешна концертна сезона у Даблину 1741. и 1742. године, чији врхунац је било извођење ораторијума Месија. Охрабрен топлим пријемом, Хендл се у потпуности посветио стварању енглеског ораторијума, задржавајући на тај начин место водећег композитора у Великој Британији. У овим делима, Хендл је спојио све вокалне форме које је усавршио до тада – оперске речитативе и арије, хорове, концертантну и другу оркестарску музику, коју је користио у самом делу или у паузама извођења.

Ауторка Јелена Дамјановић