Читај ми!

Годишњице великих филозофа – Душко Прелевић о Бертрaнду Раселу

У емисији Научни скупови, од понедељка, 27. фебруара, до петка, 3. марта, можете слушати снимке излагања са Меморијалног скупа Српског филозофског друштва „Годишњице великих филозофа”. У четвртој емисији овог циклуса Душко Прелевић ће говорити о Бертранду Раселу.

Бертранд Расел (1872–1970), нобеловац и један од најзначајнијих интелектуалаца 20. века, био је, уз Џорџа Едварда Мура, оснивач савремене аналитичке филозофије и математичке логике. Већ у младости је формулисао такозвани „Раселов парадокс" и сматрао је да језик, осим граматичке, има и једну дубљу логичку структуру која омогућује решавање традиционалних филозофских проблема. У теоријским делима уводио је и развијао многе идеје, попут логицизма, теорије типова, логичког атомизма, критике номинализма, неутралног монизма и тако даље. Тврдио је да филозофија треба да прати развој науке, те да је критички дух супротстављен догматизму који је видео у појединим религијама и идеологијама.

У овом излагању Душко Прелевић се посебно осврће на Бертранда Расела као ангажованог интелектуалца, добро упознатог са постулатима социјалне психологије и свесног важности промоције филозофских и научних идеја. Наиме, због свог пацифизма током Првог светског рата, изгубио је посао на Тринити колеџу 1916. године, а 1918. је провео пет месеци у Брикстонском затвору. Након боравка у Санкт Петербургу и Москви и сусрета са Лењином и Троцким, написао је Праксу и теорију бољшевизма, књигу у којој је указивао на добре и лоше последице Октобарске револуције. Током 1920-их и 30-их радио је на већем броју универзитета у САД, али се и тамо сусретао са бројним проблемима због свог атеизма и списа о браку и моралу. У преломним тренуцима Другог светског рата, подржао је борбу савезника против Хитлера, а 1944. се враћа на Тринити колеџ где добија трајно звање. Његова Историја западне филозофије (1945) била је бестселер, те је у каснијим годинама живота од ове књиге приходовао значајне суме новца.

Током 1950-их Расел је учествовао на протестима чији је циљ био да се одустане од нуклеарног наоружања, а због таквог ангажмана 1961. је провео седам дана у затвору. У својој 95. години, основао је „Раселов трибунал за ратне злочине", са циљем да се осуде ратни злочини и војне интервенције, пре свега у Вијетнаму од старне САД, будући да то није било озбиљно разматрано унутар Уједињених нација. У раду првог таквог суда у Штокхолму, поред оснивача, учествовали су Жан-Пол Сартр, Симон де Бовоар, Владимир Дeдијер и многи други, а недуго затим објавио је своју последњу књигу Ратни злочини у Вијетнаму.

Снимак је забележен 24. децембра 2022. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У сутрашњој, последњој, емисији овог циклуса Мирослав Ивановић ће говорити о Карлу Поперу.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво