Музеј звука – Музика Колумбовог времена

Под појмом „доба великих географских открића" у историји се означава период од средине 15. до средине 16 века, током којег су се европски истраживачи упутили у до тада неистражене кутке планете, откривајући да је свет много већи и разноврснији него што се до тада претпостављало. Ширење хоризоната, не само географских, већ и у смислу нових сазнања о свету, као и долажење до нових, значајних природних ресурса какве Европа до тада није познавала путем колонизаторских активности, било је до те мере трансформативно да је суштински изменило оновремено друштво у духовном, културном и економском смислу, окончавајући период средњег века и постављајући темеље епохе коју данас називамо „нови век". Овај узбудљиви историјски период, инспирисао је различите савремене извођаче да истраже његов звучни свет, кроз призму живота вероватно најпознатијег истраживача и поморца тог доба, Кристифора Колумба. Чланови ансамбла Музика ризервата, на свом албуму из 1968. године, представили су музику различитих друштвених класа оновремене Шпаније, од световне, пучке музике извођене на улицама и трговима градова освојеним током Реконквисте, до композиција за клавијатурне инструменте које су писали неки од највећих аутора тог доба, попут Антонија де Кабезона, Хуана дел Енсине и Алонса Мударе.

За разлику од састава Музика ризервата, чланови ансамбла Улегас на свом албуму посвећеном музици Колумбовог времена, фокусирали су се на уметност неговану на шпанском двору, или извођену током црквених служби у најзначајнијим духовним центрима, попут катедрале у Севиљи. Пратећи различите периоде у животу овог великог истраживача, они су албум организовали у четири целине насловљене „Ђенова и Венеција", „Мадрид–Севиља–Кордоба", затим „На двору католичких краљева" и „Ваљадолид", скицирајући његов пут по европском тлу. Укрштајући детаље из биографија познатих уметника тог доба, ансамбл Уелгас и Паул ван Невел спекулишу да ја Колумбо вероватно био у прилици да током боравка у Италији и Шпанији чује дела аутора као што су Мабријанус де Орто или Александар Агрикола, који су били чланови капеле Филипа Лепог, или Франциска де ла Тореа, који је био ангажован на арагонском двору.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић