Читај ми!

Радијско предавање Трећег програма

Александар Бошковић: Шта нас Сванте Пебо може научити о пореклу и суштини људи?

У петак, 20. јануара, можете пратити радијско предавање Александра Бошковића које ћемо уживо преносити из Студија 2 Радио Београда.

Шведски генетичар Сванте Пебо (Svante Pääbo), добитник прошлогодишње Нобелове награде за медицину, значајно је утицао на начин на који промишљамо живот и интеракције наших далеких предака. Неки од пројеката у којима је учествовао у оквиру Макс Планк Института за еволуциону антропологију у Лајпцигу у великој мери су утицали и на схватања Александра Бошковића (који је и сам годинама уназад интензивно сарађивао са, практично, суседним Макс Планк институтом за социјалну антропологију у Халеу), о интеракцијама хоминина у доба када су се формирали неки од наших основних културних и социјалних облика понашања. Ово предавање је прилика да се укаже на неке од тих додирних тачака, као и на могућности заснивања једне холистичке антропологије, која би се бавила људским бићима у свим њиховим аспектима.

Полазећи од тога како су наши преци еволуирали, предавање нуди и одговоре на питање због чега је, од више врста хоминина који су насељавали нашу планету пре нешто мање од пола милиона година, само Homo sapiens опстао, и због чега смо, укупно гледајући, успешни као врста. Неки одговори на ово питање можда ће деловати изненађујуће, али у сваком случају отварају простор за нови и другачији поглед на кључно питање: шта је то што нас чини људима?

Александар Бошковић је научни саветник у Археолошком институту у Београду. Био је редовни професор антропологије на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и гостујући професор антропологије на Факултету примјењене науке Универзитета Доња Горица (Црна Гора). Члан је ("Fellow") Краљевског антрополошког института (RAI), a od 2016. и уредник серије Anthropology's Ancestors код издавача Berghahn Books. Магистрирао је антропологију на Тулејн универзитету (New Orleans, САД) 1993, а докторирао социјалну антропологију на Универзитету Сент Ендрјус (Шкотска, Велика Британија), 1996. Постдокторске студије је завршио на Универзитету Витватерсранд (Јоханeсбург, Јужна Африка), 2003.

Осим универзитета Сент Ендрјус и Витватерсранд, Бошковић је предавао и на Факултету за друштвене науке (ФДВ) Универзитета у Љубљани (2000-2015), Универзитету у Бразилији (Бразил), 1999-2001, као и на Роудс универзитету (Grahamstown, Јужна Африка), 2003-2006. Од 2003. до 2019. радио је у Институту друштвених наука у Београду, где је (2009-2018.) руководио Центром за политикошка истраживања и јавно мнење. Аутор је или приређивач деветнаест књига, међу којима су William Robertson Smith (New York, 2021), Антропологија - од каменог доба до компјутера (Београд, 2021) и African Political Systems Revisited (приредио са Гинтером Шлеом; Oxfrod i New York, 2022).

Уредници: Оливера Нушић и Предраг Шарчевић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво