Читај ми!

Научни скупови

Мирјана Бечејски: У трагању… Роман „Лагум” Светлане Велмар-Јанковић

У емисији Научни скупови, од 2. до 6. јанура, можете слушати снимке са конференције „Нова читања Светлане Велмар-Јанковић”, која је одржана 2. децембра у Универзитетској библиотеци „Никола Тесла” у Нишу. У трећој емисији овог циклуса можете пратити излагање Мирјане Бечејски „У трагању… Роман ’Лагум’ Светлане Велмар-Јанковић”.

Мирјана Бечејски разматра књижевне поступке којима Светлана Велмар-Јанковић у роману Лагум приказује личну и породичну судбину главне јунакиње, на фону преломних (историјских) догађаја у деценијама пре, током и после Другог светског рата, све до тренутка у којем се сустичу њена многобројна сада – оживљена сећања на минула времена, као и наслаге (социолошке, политичко-идеолошке, језичке, етичке, естетичке) које та времена са собом носе. Реч је о модерно конципираном роману, који спаја два опречна стваралачка начела – документарност и субјективност. Наиме, посредством интимне бележнице јунакиње Милице Павловић прати се њен ток свести – самоспознавање кроз моралне и интелектуалне дилеме, док значајан документарно-историографски слој доводи у питање историјску Истину победника.

Бечејски посебну пажњу посвећује односу ауторског лика и ја-приповедача, односно записивача, приповедне инстанце и приповедачког сада (схватање темпоралности у Рикеровском смислу), као и на есејистички ток романа: приче (о) речима (језик који нестаје и језик који настаје), „каталошке причеˮ о улицама и прошлости Београда (које ће се даље развијати у приповедној и есејистичкој прози Светлане Велмар-Јанковић све до монографије Капија Балкана), пасажи посвећени савременицима и сродницима (културним и јавним радницима о којима ће ауторка писати и у својим огледима), рефлексије о општим и конкретним проблемима ликовне и примењене уметности. Будући да је прототип главне јунакиње мајка списатељице, истовремено и један од најмодернијих женских књижевних гласова који су се у нашој књижевности јавили накратко између два рата, Лагум и својом темом и својим поступцима представља и својеврстан књижевни омаж заборављеној књижевници Мими Вуловић. На овај начин Светлана Велмар- Јанковић остварује дијалог с модерном књижевном традицијом - општом (Вирџиније Вулф) и националном (Исидоре Секулић), али и истиче грб свог порекла на генеалошком породичном и књижевном стаблу.

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво