Читај ми!

Жене у музици

Пијанисткиња Надја Рајзенберг свира дела Дмитрија Кабалевског, Петра Чајковског и Фредерика Шопена.

Рођена 14. јула 1904. године у Вилнјусу, тада делу Русије, Надја Рајзенберг је још у детињству показивала изузетну наклоност ка музици. Наиме, како истичу биографи, када је као шестогодишњакиња заједно са сестрама на поклон добила клавир, одмах је почела да "истражује" инструмент, откривши убрзо да ће свирање клавира бити и њен животни позив. Таленат Надје Рајзенберг одвео је породицу у Санкт Петербург, где је на Конзерваторијуму започела студије клавира у класи Леонида Николајева, а њену јединствену музикалност препознао је и Александар Глазунов. Међутим, како је вихор Револуције од марта 1917. године захватао Санкт Петербург, тадашњу престоницу Русије, Надја Рајзенберг је са сестром пребегла у Пољску, а већ 1921. наступала је са Варшавском филхармонијом као солисткиња у Клавирском концерту Николаја Римског Корсакова. Том приликом за пултом био је Артур Родзињски, који је такође имао свој диригентски деби. Након Пољске, са сестром је отпутовала у Америку где су заједно наступале на приватним концертима, а потом је започела студије са Александром Ламбертом. Амерички деби уследио је децембра 1922. у Карнеги Холу у Њујорку, када је са Градским оркестром изводила Пољску фантазију Игнаца Падеревског. Према речима критичара њујоршког магазина "... млада пијанисткиња показала је особен приступ извођењу дела, техничку бриљантност и јединствену музикалност која се углавном среће код зрелих концертних пијаниста." Након овог концерта, Надја Рајзенберг је започела студије код Јозефа Хофмана, пољско-америчког пијанисте, композитора и педагога, поставши и његова асистенткиња на Музичком институту Кертис.

Година 1924. била је важна у професионалном и приватном животу Надје Рајзенберг: имала је свој први дебитантски солистички рестиал у Америци који је побрао топле речи критичара који су, између осталог, истакли како је "... публику импресионирала својим живахним музицирањем и лакоћом свирања". Исте године је ступила у брак са Сашом Шерманом који ју је подржавао у даљем развоју пијанистичке и педагошке каријере. Из њене биографије издваја се и историјски tour-de-force 1939. године, када је, у неколико месеци, извела све Моцартове клавирске концерте. Занимљиво је истаћи да су ове концерте пратили и бројни слушаоци у директним преносима на радију Глас Њујорка. Од 1940. године Надја Рајзенберг је редовно наступала са Њујоршком филхармонијом, да би деценију касније одлучила да свој фокус усмери ка камерном музицирању и педагошком раду. Након Института Кертис, радила је на Квинс Колеџу, а потом и на престижном Џулијарду.

Преминула у Њујорку 10. јуна 1983. године.

 

Уредница: Ирина Максимовић Шашић

 

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво