Дејвид Силвестер: Барнет Њуман – Ружно паче

Иако најпознатији по својим разговорима са Френсисом Бејконом, британски уметнички критичар Дејвид Силвестер је такође водио инспиративне разговоре са најзначајнијим америчким уметницима, међу којима се по дубини исказаних мисли издваја његова конверзација са Барнетом Њуманом. Дугогодишње бављење и интересовање за његово сликарство, као и подстицајна Њуманова размишљања која је сам забележио, омогућили су Силвестеру да 1987. године напише а 1997. ревидира овај обухватан и поетски надахнут приказ Њумановог дела. Силвестер се делимично ослања на хронолошке чињенице и Њуманове исказе, а делом своју интерпретацију усмерава према властитим субјективним утисцима, конструишући тако један од најзанимљивијих огледа написаних о сликару. Силвестер упућује на рана неразумевања и ниподаштавања Њумановог сликарства, затим на његову сродност са старијим евопским уметницима (као што су Матис и Ђакомети), да би на крају своје увиде о метафизичком карактеру Њумановог сликарства употпунио библијским наводима и поређењем његовог сликарског метода са старозаветним митовима о постанку света као објави светлости.

Овај текст је ревидирана верзија есеја „Ружно паче" који је објављен у књизи Дејвида Силвестера About Modern Art: Critical Essays 1948-1997 у издању New York: Henry Holt and Company 1997. године.

Текст је превео Милован Новаковић и део је критичког досијеа који ће пратити издање Њуманових Изабраних списа и разговора у продукцији Издавачке куће ЦИД Подгорица.

Читала је Гордана Гачић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.

У сутрашњој емсији овог циклуса можете пратити текст Макса Имдала „Ко се боји црвеног, жутог и плавог III?".