Приче из делте Нила – Сабри Муса

Приче из пера троје врхунских египатских аутора кратке прозе (Јусуфа Идриса, Селве Бакр и Сабријa Мусе), које су ушле у избор од двадесет и четири приче и за чији поднаслов је узет математички израз 3x8=24, ослоњен управо на тај мистични број који у арапској приповедачкој традицији, поређењем с врхунском чистоћом злата, служи да означи савршенство доживљаја, Српко Лештарић је преводио и објављивао у дневним листовима и књижевним магазинима од средине деведесетих година. Да не би остале расуте у новинским и часописним архивама и заувек заборављене, а ценећи да је свака завредила да уђе у антологије савремене арапске кратке прозе, приређивач их је сабрао у збирку Приче из делте Нила. Приче су обликом и тематски разноврсне, језик им је богат и стилски разуђен, с бројним дијалекатским пасажима у дијалозима и монолозима. У њима се аутори с лакоћом пребацују с књижевног арапског на живахни говорни језик, у којем се разазнају обележја завичајног израза, сталешке припадности и нивоа личног образовања.

У вечерашњој, последњој, емисији овог циклуса можете слушати приче Сабрија Мусе „Ни сенка сумње" и „Вучјак".

Сабри Мухамед Хосни Муса (Дамијета 1932–2018) завршио је студије на ликовној академији у Каиру и у прво време је радио као школски професор сликања. На књижевној сцени јавља се 1954. са збирком лирских песама, а недуго затим, као новинар листова Ел Ахрам и Ел Гумхурија, почиње да објављује кратке приче, филмске сценарије, путописе и романе. Градећи у својим причама прозирну а чврсту структуру по угледу на најбоље светске писце кратке прозе, Муса пише духовито, једноставним језиком и јасним стилом, уз упадљиву визуелизацију. Многе приче овог аутора изазивале су љутите реакције традиционалиста, јер се у њима често јављају жене које не пристају на улогу пасивне жртве окошталих норми арапско-исламског друштва и на инертност мужа који се у свему мири са судбином. Прва збирка кратких прича појавила се под насловом Кошуља (1958), после ње Лицем у леђа (1966), а збирка из које су све приче у овом избору носи готово непреводив наслов Жена која се јесте и муж који је није (1999). Поред кратке прозе објавио је романе Кварови на локацијама, Инцидент на пола квадратног метра, Како убити комшиницу и дистопијски роман Господин из баште спанаћа који му је донео особит углед. Познати су му путописи Приче Сабрија Мусе, О језерима и О пустињи који су такође објављивани у више издања. Написао је и више филмских сценарија, од тога два по делима угледног писца старије генерације Јахје Хакија Поштар (2001), и Светиљка из Зејнебиног храма, према којима су снимљени филмови.

Превео с арапског Српко Лештарић.
Читала је Душица Мијатовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.