Приче из делте Нила – Селва Бакр

Приче из пера троје врхунских египатских аутора кратке прозе (Јусуфа Идриса, Селве Бакр и Сабрија Мусе), које су ушле у избор од двадесет и четири приче и за чији поднаслов је узет математички израз 3x8=24, ослоњен управо на тај мистични број који у арапској приповедачкој традицији, поређењем с врхунском чистоћом злата, служи да означи савршенство доживљаја, Српко Лештарић је преводио и објављивао у дневним листовима и књижевним магазинима од средине деведесетих година. Да не би остале расуте у новинским и часописним архивама и заувек заборављене, а ценећи да је свака завредила да уђе у антологије савремене арапске кратке прозе, приређивач их је сабрао у збирку Приче из делте Нила. Приче су обликом и тематски разноврсне, језик им је богат и стилски разуђен, с бројним дијалекатским пасажима у дијалозима и монолозима. У њима се аутори с лакоћом пребацују с књижевног арапског на живахни говорни језик, у којем се разазнају обележја завичајног израза, сталешке припадности и нивоа личног образовања.

У вечерашњој емисији можете слушати причу Селве Бакр „Несрећан случај" из збирке О души која је постепено крадена.

Селва Бакр (рођена у Каиру 1949. године) магистрирала је на економији и дипломирала на театрологији и више година је радила као новинар и писала позоришну критику, а од 1985. потпуно се посветила књижевном раду и борби за права женa. Мада њене књиге наилазе на велику пажњу критике и имају бројну публику широм арапског света, оне се често не могу наћи у каирским књижарама, а ауторка је више пута била изложена нападима експонената конзервативних струја и притисцима власти. За време штрајка радника у железари 1989. била је ухапшена и затворена са женама из криминалног миљеа међу, којима је она била једина политичка осуђеница - то јој је дало грађу за роман Златна кочија не пење се на небо, чија се радња догађа у женском затвору и тиче се положаја женa у египатском друштву. Упркос суровом реализму, кроз сва дела Селве Бакр провејава хумор који служи и као супстрат за непрестано струјање бујице иронијско-сатиричних тонова. Међу њеним збиркама кратке прозе главна дела су: Зејнат на председниковој сахрани, О души која је постепено крадена, Како сељанка меси тесто, Мушка лукавства и друге приче, Опис славуја, Зечеви, Укрштени ритмови, Предачка осећања, Вести о блаженству и исцељењу, Исфаханска ружа... Од романа се издвајају Атијина гробница и Златна кочија не пење се на небо, новела Шашава Нуна, двотомни Башмуранин (који је Унија арапских писаца прогласила једном од сто најбољих књига на арапском језику, те Долапи времена, Ориген Адамант, Врба и мирта, као и сценско дело Сан многих лета.

У сутрашњој емисији можете пратити причу Селве Бакр „Тај лепи глас што долази из ње" из збирке О души која је постепено крадена.

Превео с арапског Српко Лештарић.
Читала је Душица Мијатовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.