Имагинарна едиција

Анабел Кар: Дете у уметности: објектив усмерен на Луиса Керола

Чарлс Доџсон, познатији као дечји писац Луис Керол, био је и један од технички најпрогресивнијих фотографа на тему деце у деветнаестом веку. На жалост, управо је тај вид његовог уметничког ангажмана оно што му је, у погрешним али популарним хагиографским представама, постхумно донело низ оптужби због наводне педофилије.

У тим оптужбама, писаним, како каже Анабел Кар, „отровним пером", Керола представљају као „потпуно зависног од друштва и љубави малих девојчица", као мушкарца „чија сексуална енергија тражи неконвенционалне излазе" и као човека чије су фотографије склизнуле „опасно близу једној врсти замене за сексуални чин". Односи у којима је уживао са својом децом-пријатељима били су на различите начине омаловажавани као болесни, експлоататорски, фетишистички и предаторски.

Према мишљењу Анабел Кар, важно је – ради историјске тачности, ако ни због чега другог – одбацити многе хиперболе и погрешне биографске информације које Керола, односно Доџсона, приказују као асоцијалног самотњака жељног секса. У стварности, он је живео у окриљу велике и активне породице, и, премда је уживао у друштву деце, имао је много одраслих пријатеља, као и велики број интимних веза са зрелим женама. Поред тога, иза очигледне анархичности Луиса Керола лежи грађанска пристојност Чарлса Доџсона као истински уздржаног хришћанина, роба етикеције, хуманитарних циљева и жарке, у сваком погледу несексуалне љубави према деци.

Превод с енглеског: Мирјана Стефановић
Спикерска интерпретација текста: Гордана Гачић
Уредник: Предраг Шарчевић