Ебен Киркси и Стефан Хелмрајх: Рођење мултиспецијске етнографије

Иако су се антрополози још од Луиса Хенрија Моргана и Франца Боаса бавили истраживањем односа између природе и културе, на почетку новог миленијума то трајно интересовање обогаћено је значајним иновативним моментима и појавом низа „мултиспецијских етнографа" који у својим истраживањима стављају нагласак на субјективност и дејственост најразличитијих организама чији се животи преплићу са људским. Тако су у антрополошке расправе уведени раније непроучавани организми попут инсеката, бактерија и микроба. Аутори овог прегледног чланка, Ебен Киркси (S. Eben Kirksey), професор Универзитета Деикин у Аустралији, и Стефан Хелмрајх (Stefan Helmreich), са Масачусетског института за технологију, сагласни су с тезом Едуарда Кона да се, „уколико узмемо другост као привилеговани угао посматрања из кога дефамилијаризујемо нашу ‘природу', изложити ризику да наш поход у не-људско претворимо у потрагу за што необичнијим позицијама из којих бисмо могли да изнесемо овај пројекат" [антропологије живота], у ком случају „природа почиње да функционише као ‘егзотична' култура". Уместо тога, „циљ мултиспецијске етнографије не би требало да се састоји само у давању гласа, дејствености и субјективности не-људима – тј. у препознавању њих као других, видљивих у својој различитости – већ треба да нас натера да радикално преосмислимо категорије наше анализе, с обзиром на то да се се оне тичу свих бића".

Овај текст, изворно написан као увод у тематски број часописа Cultural Anthropology (25/4, 2010), превела је с енглеског језика Душица Поповић.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић