Фјодор Степун: „Зли дуси” и Бољшевичка револуција

Филозоф, историчар, културолог и књижевник, Фјодор Августович Степун, рођен је у Москви 1884. године. Студирао је филозофију на Хајделбершком универзитету у Немачкој (1902–1910), под руководством новокантовца Вилхелма Винделбанда. Докторирао у Лајпцигу 1910. године са темом из руске историозофије. Након повратка у Русију објављује радове у филозофским и позоришним часописима, а учествује и у редакцијама часописа и издавачких кућа. Године 1922. протеран је у Немачку где наставља своју филозофску и књижевну делатност у Берлину и Дрездену. Од 1946. до смрти, 1965. године, живео је у Минхену где је држао за њега посебно установљену катедру историје руске културе при тамошњем универзитету.

У тексту „Зли дуси и Бољшевичка револуција” Степун се бави дугом и сложеном историјом настанка овог романа Фјодора Михајловича Достојевског. Наиме, боравећи 1867. године у иностранству, Достојевски је с узнемиреношћу будно пратио све што се дешавало у његовој отаџбини. И што је брижљивије разматрао, све упорније је у њему сазревала мисао о неминовности судара између „европског Антихриста" и „руског Христа”. Највише од свега бринула га је мисао да ли ће се Русија заразити западним отровима атеизма, позитивизма и социјализма. Роман Зли дуси ојваљен је тек 1871–72. године, а многи теоретичари (нарочито на Западу) сматрали су да је у њему изложена анализа револуције и дубока и интересантна, али нису веровали у њену историозофску и социолошку истинитост. Тврдили су да је пре у питању филозофија Достојевског неголи психологија револуционарних вођа, што Сепун у овом тексту доводи у питање.

Текст је први пут штампан у књизи Встречи, у издању Друштва заграничних писаца, у Минхену 1962. године.

Превео с руског Добрило Аранитовић.
Читала Душица Мијатовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.