Рефлексије

Александар Милосављевић: О 66. Стеријином позорју

У емисији Рефлексије можете слушати осврт Александра Милосављевића на представу „Госпођа министарка”, у режији Тање Мандић Ригонат и извођењу Хрватског народног казалишта „Ивана племенитог Зајца” из Ријеке, којом је 18. јуна у Новом Саду отворено 66. Стеријино позорје.

Првоизведена прeдстава овогодишњег Стеријиног позорја од самог почетка била је својеврсно изненађење. Наиме, по речима Александра Милосављевића, ријечке глумице и глумци су на готово савршеном српском језику доследно изговарали Нушићеве реплике, па и оне које јасно указују на то да се радња представе догађа у Београду епохе о којој је писао Нушић. Ово инсистирање на језику отвара два питања: прво, зашто би једна тако наглашено „београдска прича”, још из Нушићевског доба, зачињена староградским песмама какве се и данас чују у Скадарлији, занимала ријечку публику; друго питање се наметнуло доцније, како је представа одмицала, када је постало очигледно да српски језик одвише замара глумачки ансамбл, да их поштовање језика деконцентрише,те да се ова врста замора рефлектује на плану прецизности реализације глумачких поступака.

„Тешко је одавде тврдити шта, гледајући ову Госпођу министарку, види публика у Ријеци и како на представу они тамо реагују, али она новосадска је имала прилику да ужива у Нушићевом тексту и да смехом реагује искључиво на реплике које је он написао, али не и на глумачку интерпретацију или редитељска решења. Аплаузи и скандирање на крају фестивалског извођења преставе резултат су вешто режираног поклона глумачког ансамбла и спремности новосадских гледалаца да са захвалношћу и наглашеним симпатијама дочекују госте из бивших југословенских република, а мање су изрази похвале представи или глуми”, сматра Милосављевић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.