Музика вива

Британски аутор Лоренс Дан, рођен 1991. године, бави се нечим што назива "лошим укусом", али у ствари у својим делима спроводи изузетно деликатно, осећајно и рафинирано истраживање идеје комуникативности употребом мелодије, хармоније, модалности и богате палете емоција. Његова музика осцилира од нежних, афективних партитура до заиграних и експерименталних комада. Композиција Sentimental Drifting Music из 2016. године припада оним делима у којима Дан ствара богату палету осећања у тихој, благој, а опет необичној звучној слици посвећеној канадском композитору Мартину Арнолду. Свакако дела Лоренса Дана нису само пријатна за слушање, већ су и врло карактеристична у својој ненаглашеној употреби микротоналности и потреби да пруже утисак топлине и пријемчивости проистекле из приступа музичкој форми као органској и интиутивној, пре него академски одређеној и крутој. 

Џоана Бејли истражује односе између сећања, носталгије и промена, у делима која карактерише спој акустичких инструмената, теренских снимака и употребе видео радова. Композиција Dissolve, коју представљамо у емисији, је направљена у овом кључу, а Џоана Бејли за потребе извођења које ћете чути направила радијску верзију у којој чланови ансамбла, на почетку сваког сегмента композиције описују филмску секвенцу која је невидљива радијским слушаоцима. У овом делу Бејли још једном, са великим мајсторством представља своју поетику у којој "нешто конкретно" – дакле звуци снимљени на улици – сусрећу се са "нечим апстрактним", музичким презначењем овог првобитног импулса, стварајући на тај начин „отуђену, сновима налик, верзију свакодневнице”. 

Оливер Лит је аутор рођен 1990. године, а британску јавност освојио је албумом good day, good day, bad day, bad day за клавир и удараљке, који је добио признања стручне критике, као и радија Би-Би-Си 3 као свежи поглед на „опсесију и компулсивност" наших свакодневних живота. У емисији ћете чути премијеру његовог најновијег дела Ја, Холивуд (Me, Hollywood) које је инспирисано људима жељним да њихов живот буде праћен филмским саундтреком, оличеним у плејлистама са Спотифаја чији су називи на пример Зашто мој живот није филм?. Лит пише своју композицију из перскпетиве „особе која је унајмила ансамбл да напише музику за свој живот”. Композитор тако користи поступке филмске музике - пре свега дијегетичке звукове – у раду са ансамблом, како би постигао комичан ефекат "сипања пића" и сличних баналних активности. Аутор каже: „ово је хумористични поглед на нарцизам, али не на циничан начин, верујем да је нарцизам универзална тема”. Композиција Ја, Холивуд се потпуно неочекивано завршава појавом гласања "морских прасића" – често присутног Јутјуб садржаја – који по Литу „звуче сјајно”, чиме постају означитељ потпуне уроњености у савремени тренутак ове композиције.  

Уредница Ксенија Стевановић