Хроника Трећег програма

Емитоваћемо осврт Милице Алексић на концерт Симфонијског оркестра Београдске филхармоније, под диригентском упрaвом Габриела Фелца, потом осврт Љиљане Ћинкул на поставку Невене Стојсављевић „Линеарне равни”, као и осврт Дејана Петровића на филмове Такашија Микеа „Прва Љубав” и Сабине Дерфлингер „Јохана Донал – визионар феминизма”, приказане на 57. „Виеналу”.

У великој сали Коларчеве задужбине 25. октобра je одржан концерт симфонијског оркестра Београдске филхармоније, под диригентском управом Габријела Фелца, а на програму су била дела Рихарда Штрауса и Лудвига ван Бетовена. Концерт је започет Штраусовим Метаморфозама – студијом за 23 гудачка инструмента, док је у другом делу концерта изведена Беотвенова Ероика – Симфонија у Ес-дуру број 3, опус 55. Како оцењује Милица Алксић, интерпретација Штрaусове композиције није до краја испунила очекивања, посебно због удела виола које су константно звучале раштимовано, односно ниско, док је Бетовенову Ероику оркестар извео на маестралан начин. Адекватном диспозицијом и сукцесивним, градационим интензивирањем драматуршке тензије три кулминациона момента последњег става Ероике, Габријел Фелц је показао пуни потенцијал извођачког умећа Београдске филхармоније у тумачењу којим се овај оркестар може поносити.

* * *

Поставка Невенке Стојсављевић Линеарне равни представљена је у новој београдкој Галерији Б2, изложбеном простору који се већ у првој години постојања истакао избалансираном програмском схемом и ауторским појавама чији стваралачки модели нису упадљиво присутни на јавној сцени, али су у критичарским рецепцијама високо вредновани. По речима Љиљане Ћинкул, таквом кругу уметника припада и Невенка Стојсављевић која је својим графикама и радовима на папиру присутна четири деценије на ликовној сцени, а данас се њен опус може сагледати као отворени стваралачки концепт који тежи сублимацији поетске етеричности простора и рационалне „математичке" хармоније конструктивне схеме. Актуелна поставка Линеарне равни један је добро темперован избор радова на папиру, који поентирају ауторкину оданост естетским начелима нове апстракције.

* * *

Са 57. Међународног филмског фестивала „Виенале", који је одржан од 24. октобра до 6. новембра у Бечу, Дејан Петровић издваја оствaрење Прва љубав, чији је аутор легендарно име јапанске кинематографије Такаши Мике, као и биографки документарац Јохане Донал: визионар фенинизма немачке редитељке Сабине Дерфлингер.

Филм Прва љубав садржи све елементе жанровски сличних далекоисточних остварења - насиље, стилизацију, уврнути хумор, високи темпо, стриповску атмосферу, јакузе, видовњаке. Пун апсурда, до перфекционизма минуциозно конструисаног криминалистичког заплета, филм прати нестанак и испоруку одређене количине наркотика, а до самог фуриозног финала тешко је разумети ко су главни ликови и у којем правцу ће прича да оде.

Документарац Сабине Дерфлингер посвећен је познатој политичарки и феминисткињи Јохани Донал, која је за 16 година министарске функције у различитим владама успела да оствaри многе за тадашње традиционално и патријархално друштво револуционарне промене. Међу њене резултате спадају: доношење докумената о формалној равноправности полова 1971. године, отварање првих „сигурних кућа" у Бечу, законско изједначавање силовања у браку и ван њега, драстично повећавање казни за то недело и тако даље.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

Хроника Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво