Век хармонике

Фестивал је настао из жеље да се оформи манифестација која ће окупљати младе талентоване акордеонисте и педагоге и допринети афирмацији наших уметника на међународној сцени. Према речима организатора, један од циљева фестивала је и мотивисање домаћих аутора да пишу солистичка и камерна дела за саставе са хармоником, што је постао важан и препознатљив сегмент Еуфоније. Та сарадња је формализована 2015. године кроз пројекат „Нова српска музика за хармонику", а занимљива чињеница је, да је захваљујући овој иницијативи пре две године Лазар Ђорђевић написао први Концерт за хармонику и оркестар у Србији.

Ове године, поред обавезног такмичарског дела, организатори су публици представили концертни програм који су, поред младих извођача, обележили наступи наших истакнутих хармоникаша: Бранка Џиновића, Николе Пековића и Милоша Катанића који су наступили са Зрењанинским камерним оркестром.

© Moghrion

У вечерашњој емисији чућете солистички наступ Милоша Катанића, одржан 24. маја у Културној станици Свилара. Његове изражајне и надахнуте интерпретације критика оцењује као изузетне у својој прецизности, али са широким спектром разноврсних боја, као и богатим драматуршким контрастима.

У последње време, у фокусу овог младог уметника је савремена музика за хармонику, те сарађује са великим бројем композитора који су му посветили дела. Као резлутат таквог приступа, настао је албум Дах, са једанаест нових композиција за хармонику, написаних у жанру савремене и минималистичке музике. Управо са овог албума Катанић је за наступ у Новом Саду изабрао неколико остварења: Шетњу Волфганга Мајера, Ананке Тауана Гонзалеса Спозита, Miami City Slink Роберта Морана и Са ове јалове стене видим расцветане светове Антонија Корее, из 2017. године.

У емисији ВЕК ХАРМОНИКЕ, чућете још и како је овај хармоникаш интерпретирао Пашенов плес Кима Хелвега. Композиција је настала 2018. године у оквиру Еразмус споразума између Универзитета за музику и сценске уметности у Грацу и Данске националне школе сценских уметности, а посвећена је Милошу Катанићу. Композитор се у делу ослања на рад познатог физичара Пашена и његове спектралне линије водоника, од којих је дански физичар Клаус Молмер саставио листу фреквенција водоничних серија, а које се транспозицијама могу користити као музичке скале. Првих 6 скала базиране су на серији Лајман, Балмер, Пашен, Брекет, Пфунд и Хампри. У овој композицији користе се "скале" Брекета и Пфунда, и ово је први комад који користи две различите серије и врши модулацију између њих.

Уредница емисије Марија Вуковић