понедељак, 13. мај 2019, 22:20
Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврт Ане Марковић на концерт Симфонијског оркестра и хора Академије уметности у Новом Саду, Војвођанског мешовитог хора и пијанисте Кемала Гекића; потом осврт Дејана Петровића на филм Игора Дрљаче „Камени говорници”, као и осврт Долорес Станојевић на ретроспективну изложбу Жаклин де Јонг „Чаробњак флипера”.
У великој дворани Задужбине Илије Милосављевића Коларца 18. априла наступили су Симфонијски оркестар и хор Академије уметности у Новом Саду, Војвођански мешовити хор и пијаниста Кемал Гекић, под диригентским вођством Андреја Бурсаћа. На почетку концерта изведено је дело Фредерика Кауфмана Герника, инспирисано монументалном сликом Пабла Пикаса, а програм је настављен омажом великанима класичног симфонизма – Варијацијама на Хајднову тему, опус 56а Јоханеса Брамса и Фантазијом за клавир, хор и оркестар у це-молу, опус 80 Лудвига ван Бетовена. Иначе, пре одласка у Америку, Кемал Гекић је био члан новосадске Академије уметности, прво као студент, а затим како професор. Овог априла та школа је обележила 45 година постојања концертом у Новом Саду, а два дана касније у Београду. По речима Ане Марковић, Гекић испољава посебну елеганцију у два правца: кроз телесни приступ клавиру и кроз изненађујућу смелост у представљању сопствених концепција при извођењу дела; наступ је одавао снагу и уверљивост, јер је техника извођења била управо објективна, као да се архитектонски објекат гради или урушава у свету звучне стварности.
* * *
Документарни филм Игора Дрљаче Камени говорници приказан је у међународном такмичарском програму 12. Белдокса, који се одржава од 8. до 15. маја у више београдских биоскопских дворана. Како нас обавештава Дејан Петровић, аутор (који данас живи и ради у Канади) свој филм заснива на тихој анализи и аналогној компарацији четири топонима његове родне земље која пажњу туриста привлаче донекле сличним поводима. Строго хронолошки послагано, његово филмско путовање започиње у Међугорју, наставља се у Високом, преко Вишеграда (и њему незаобилазног Андрићграда), да би финале досегло у некадашњем „граду соли" – Тузли. Сва ова места се међусобно разликују у више сегмената, а приказујући их, Дрљача се свесно уздржава отворене подршке, осуде, коментара или икаквог ауторског уплива у односу на груби документарни материјал. Темељ око којег се гради друштвено-економска прича увек је исти: божански, природно или људским рукама створени туристички потенцијали у срединама где доминира једна од три уставно равноправне нације у Босни и Херцеговини.
* * *
У Музеју савремене уметности „Стеделијк" у Амстердаму од 9. фебруара до 18. августа отворена је ретроспективна изложба Жаклин де Јонг „Чаробњак флипера". Поставка, осим приказа живота и дела ове уметнице рођене 1939. године у Холандији, нуди и подсећање на нека славна имена, уметничке групе, и догађаје који су и те како утицали не само на њен рад, већ и на авангардне сликаре југоисточне Европе. Изложба је била постављена хронолошки: у просторијама при улазу у музеј били су изложени рани апстракти радови са елементима који се понављају, као и дела са почетка 60-их година 20. века, када је уметница била чланица Ситуационистичке интернационале; међу овим радовима посебно се истичу постери „Реформација друштва" и „Власт народу", док су у последњим просторијaма музеја изложени новији циклуси, од којих је посебно занимљив онај посвећен кромпирима, као и серија радова инспирисана хемијским нападима у Сирији, пише Долорес Станојевић.
Читала
Душица
Мијатовић.
Уредница
емисије Тања
Мијовић.
Коментари