Хроника Трећег програма

Збирка есеја Ђорђа Матића Тајнe везe, чији је поднаслов „Слушања и ослушкивања", доноси специфичан поглед на музику која је некад настајала на просторима бивше Југославије, а и данас се слуша. Књига се састоји из десет есеја и поговора Бориса Рашете (за српско издање предговор је написао Мухарем Баздуљ), а почиње текстом „На три краља" где се на основу данашњих портерета три главне звезде југословенске рок музике (Боре Ђорђевића, Горана Бреговића и Бранимира Штулића), осветљава савремени емоционални тренутак. Политичке конструкте Матић сагледава у историјском кључу, па упркос пропалости неких од давнашњих генерацијских вођа, поставља питање кога ћемо и по чему памтити када несрећне политичке прилике једном прођу. У есеју „Дај нам сунца" писац приповеда о стањима и ситуацијама у којима се нашао после напуштања Загреба, при чему су нарочито занимљиви описи наших клубова у Холандији.

Како коментарише Дарио Гргић, Матић је у Тајној вези показао надпросечне истраживачке моћи, као и то да се на комплетни балкански простор може гледати у оквиру континуитета, што данашњи тровачи политичких и књижевних бунара не практикују ни под разно и, уз све то, демонстрирао је и значајан интерпретацијски и ерудитски капацитет. Књига је то о којој би се могла написати нова књига, која би онима с друге стране граница у овом свијету, који је тобоже без граница, описала шта се догодило овде, током систематског потапања свега што је ваљало задњих седамдесетак година, производећи сада серијски и циљано све ситније душе. Матићева мисао током свих текстова кружи око овог потонулог сећања, као што је Слотердијк описао да се кретао Адорно око културе: као лептир који занесено лети око цитата који полако бледи, чије значење нестаје сваким следећим тренутком, и који, са становишта већине посматрача овога лета као да ни нема никакав други смисао, осим естетског. Обрана заборављених и запостављених суштина на више него увјерљив начин.

Уредница емисије Тања Мијовић.