Век хармонике

Наредне две емисије посветили смо интерпретацијама хармоникаша Владимира Благојевића. Слушаћете снимак са концерта који је одржан 20. новембра ове године у Студентском културном центру у Београду. На програму су била дела која су компонована за овог изузетног извођача, као и три композиције које су имале светску премијеру 25.октобра у Крагујевцу.

Креативни подстицај Благојевић проналази у раду са многим познатим композиторима, као што су Матијас Пинчер, Матиас Артер, Мирослав Срнка и други. Он прати најсавременије извођачке трендове, представља нашу музику у иностранству, открива дела аутора ретко извођених у нашој средини, али и одржава спону са композиторима који већ дуже време не стварају код нас.

Композицију Стевана Ковача Тикмајера Non Euklidian kabare или Неуклидовски кабаре за соло хармонику премијерно је извео Владимира Благојевића (коме је дело и посвећено) у Студију 6 Радио Београда у октобру 2014. године. По речима аутора естетске димензије композиције настале су још за време његових студија на новосадској Академији уметности, почетком 80-их година. У том периоду композитор је слушао разнолику музику: андерграунд, рок, традиционалну музику, рани барок, али по његовим речима и кич музику. Пропуштајући све ово кроз филтере модерне и постмодерне Тикмајер је створио два циклуса за инструменталне ансамбле које је назвао Intelectual cabaret и Non Euklidian dances. Пре десет година синтезом неколицине краћих ставова из ових циклуса настала је свита за соло хармонику, уз додавање нових сегмената.

Чућете и дело Мислио би човек, звезде Милице Ђорђевић, које је написано за Дане камерне музике у Витену, када је премијерно извео Теодоро Анцелоти. Српска премијера била је прошле године у новембру у Студију 6 Радио Београда, у тумачењу Владимира Благојевића, Анцелотијевог ученика.

Са овог концерта чућете премијерно извођење свите за хармонику под називом Арлекинада Владимира Трмчића. Композиција је инспирисана поезијом белгијског симболистичког песника Албера Жироа и његовог циклуса песама Пјеро месечар. Будући да Жироов циклус представља нелинеарно низање фрагмената из Пјероовог живота, тако и овај музички цилкус има за циљ да прикаже ту нелинеарност и донекле апстрактну природу сваке песме понаособ. По речима аутора, „то се постиже кроз употребу краће, повремено и афористичне форме, као пандан Жироовој форми рондела. Ипак, у самој музици се могу уочити и повезујући фактори, а то су препознатљиви мотиви и флоскуле, везане за лик Пјероа".

Уредница Марија Шекуларац-Вуковић