Хроника Трећег програма

Емитоваћемо осврт Дејана Петровића на филм Стефана Командарева „Прваци” и остварење „Кинески Ван Гог” чији су аутoри Ју Хаибо и Ју Кики Тианћи, приказане на 38. Међународном филмском фестивалу „Браћа Манаки” у Битољу, а потом осврт Александра Павловића на књигу Срђана Атанасовског „Мапирање Старе Србије. Стопама путописаца, трагом народне песме”.

Највећи македонски филмски фестивал „Браћа Манаки" одржан је од 23. до 30. септембра у Битољу, а првоприказано остварење у такмичарском програму био је филм Прваци бугарског редитеља Стефана Командарева. Филмом, који се одвија у насумичној вожњи аутомобилом 24 сата, представљено је очајање које у свакодневној несигурности и отужном таворењу живи већина ауторових сународника, при чему је спектар ликова заиста респектабилан: од ученицa нескривених проститутки, професорa филозофије који прете да ће скоком с моста себи да прекрате свакидашње муке, постаријих тајних љубавника којима ће се ноћни план ипак изјаловити, лекара емигранта чија је једина преостала дилема да ли да изабере први или други терминал софијског аеродрома, таксисте који муштеријама покушава повољно да ували ексклузивну одећу са локалног гробља, ту је и свештеник који је принуђен да допуњава сопствени буџет ноћним таксирањем, као и надмени и арогантни представник „нове европске елите" у тој земљи, пише Дејан Петровић.

Документарни филм ауторског тандема Ју Хаибо и Ју Кики Тианћи Кинески Ван Гог доноси несвакидашњу причу о једном необичном селу. Наиме, у дубокој кинеској провинцији предузимљиви љубитељ уметности основао је село Дафен, где су се постепено настањивали умешни извођачи ликовних радова. Веома ефикасно организована мануфактурна подела посла обухвата десетине потенцијалних сликара, који у што краћем року успевају да произведу енормне количине копија радова прослављених уметника, а највише холандског генија Винсента Ван Гога, да би затим те пригодне копије биле продаване туристима широм европских престоница.

* * *

Издавачка кућа XX век из Београда недавно је објавила књигу Срђана Атанасовског Мапирање Старе Србије. Стопама путописаца, трагом народне песме, која представља ауторов покушај да на специфичан начин покаже како су територије Косова и Македоније уклопљене у симболички имагинаријум српског национализма у 20. веку. Књига се састоји из четири поглавља: прво, насловљено „Стара Србија и Маћедонија кроз путописе и народне песме", садржи сажет теоријски и историјски увод у проблематику студије, разматра питање територијалности српског национализма на крају дугог 19. века, те исцртава поливалентни жанр путописа из Старе Србије и Маћедоније, који је у фокусу ауторовог интересовања; преостала три поглавља су у ужем смислу музиколошка и окренута су ка активностима истакнутих музичких стваралаца - Стевана Мокрањца, којем је посвећено посебно, треће поглавље књиге, али и Исидора Бајића, Владимира Ђорђевића и других. Како оцењује Александар Павловић: „Књига Срђана Атанасовског очито произлази из конструктивистичке школе студија национализма коју су засновали Андерсон, Хобсбаум, Смит и Гелнер осамдесетих година прошлог века. Она у себе укључује елементе музикологије, студија национализма, имагологије, историје књижевности и фолклористике, и на кохерентан начин прати развој идеја о Старој Србији и Маћедонији и њихово саображавање у то време већ постојећој и консолидованој националној симболици. Стога, она представља теоријски и методолошки солидно а истовремено и читалачки пријемчиво штиво које путописну књижевност о Косову и нотне записе косовских мелодија српских музиколога обрађује на нов и критички начин".

Уредница емисије Тања Мијовић.

Хроника Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње