Век хармонике – Интерпретације Матија Рантанена

Мати Рантанен је један од водећих хармоникаша на међународној сцени. Још као студент Моунса Елегарда, истраживао је савремену литературу за хамронику. Уметнички рад Матија Рантанена инспирисао је многе финске ауторе као што су Еинојухани Раутавара, Магнус Линдберг, Јука Тијенсу и други, да пишу за хармонику, чиме је репертоар за овај инструмент обогаћен са преко 100 композиција, углавном посвећених Рантанену. Када је на Сибелијус академији у Хелсинкију одлучено да се оформи одсек за хармонику 1977. године, Рантанен је именован за шефа одсека, а школа је у међувремену изградила велики међународни углед. Осим тога, овај хармоникаш је и гостујући професор на Музичкој академији у Тросингену, Краљевској музичкој академији у Копенхагену и Краљевској музичкој академији у Лондону.

Вечерас ћете слушати нумере са албума Миса бревис на којем се налазе духовне композиције за хармонику, претежно савремених аутора, које могу да се изводе у цркви и на концерту. Однос финске цркве према инструменту као што је хармоника, има дугу и динамичну историју. Наиме, музичка клима у 19. веку је била таква да су учени људи и црквени великодостојници називали мале једноредне и дворедне хармонике „ђавољим плућима" и „инструментима греха". Често су их физички уништавали како их ђаво не би користио да „одводи људе да играју у паклу". Звуци мале дијатонске хармонике, могли су се чути где год су се људи окупљали на дружењу, прослави или плесу. И двадестих година 20. века, статус овог инструмента није био у бољој ситуацији, будући да је у једном часопису за младе записано да се „уз ове храпаве звуке окупљају људи који наликују пре паганима него цивилизованом скупу". Премда је брзо дошло до техничког унапређења инструмента као и развоја репоертоара, пре свега транскрипцијама концертне музике, тек седамдесетих година 20. века било је омогућено да хармоника уђе у црквени простор. Репертоар се углавном састојао из дела Баха и Скарлатија, као и транскрипција концерата. Заправо, хармоника је као мини верзија оргуља, постала савршена за црквени простор. Због тога је и хармоникаш Мати Рантанен, затражио од неколико аутора да напишу дела која ће бити савршена за извођење у цркви и објавио их на компакт диску чије делове представљамо вечерас.

Слушаћете композиције Миса Бревис за хармонику Кај-Ерика Густафсона, Химне Сиона за виолончело и хармонику Ахтија Сонинена, Не разумем који мир, коју срећу, може да понуди свет Петрија Маконена и Загрљај Тапија Невалине.

Ауторке: Сања Куњадић и Марија Вуковић