Хроника Трећег програма

Премда је овогодишњи Сарајево Филм Фестивал трајао дан краће него што је уобичајено и упркос томе што је било мање угледних гостију из иностранства, у квалитативном погледу није дошло до одступања од строго утврђене концепције. Тако је верна публика једног од најзначајнијих филмских фестивала на овим просторима могла да ужива у стручном одабиру најбољих филмова са престижних светских фестивала, као и у коректном пресеку националне и регионалне годишње продукције. Програм је био подељен у више целина: такмичарски програми играног, документарног, кратког и студентског филма, затим „Киноскоп", „У фокусу", „Претпремијере", „Open Air", „Teen Arena", „Summer Screen", „Суочавање с прошлошћу", „Специјалне пројекције" и тако даље. Пројекције су се одржавале у традиционалним и публици добро познатим просторима - „Meeting Point-у", Народном позоришту, мултиплекс биоскопу „Cinema City", великом „Open Air" биоскопу и нешто мањем такође отвореном биоскопу „Summer Screen " (некадашњем „Ватрогасцу"), те у Позоришту младих, „Критериону" и другде. Фестивалу су присуствовали амерички редитељ Оливер Стоун и легендарни монтипајтоновац Џон Клиз, који су добили почасно „Срце Сарајева", а посебни „трибјут" фестивалски програми приређени су Стоуну и Џошуи Опенхајмеру. Осим приказивачког дела, одржани су и сусрети филмских професионалаца из свих грана ове индустрије. За најбољи филм 23. Сарајево Филм Фестивала проглашено је грузијско остварење Страшна мајка Ане Урушадзе, најбољи редитељ је Румун Емануел Парву, док је специјално признање отишло Стефану Командареву у Бугарску за остварење Правци.

За вечерашњу емисију Дејан Петровић издваја три упечатљива остварења из три различите програмске селекције: берлинског победника На души и телу у режији Илдико Ењеди из Мађарске, потом одличан грузијски филм Таоци редитеља Реза Гигинеишвилија и, најзад, првенца талентоване шпанско-каталонске ауторке Карле Симон Лето 1993.

Уредница емисије Тања Мијовић.