Хроника Трећег програма

Фестивал европског филма на Палићу одржан је од 15. до 21. јула, а међу приказаним делима Милан Завиша издваја три оствaрења која се баве проблемом миграција, односно избеглиштва.

Филм Јупитеров месец Корнела Мундруца почиње као дело магијског реализма - главни јунак, Арјан, заједно са оцем и другим Сиријцима покушава да пређе мађарску границу, али га припадници граничне полиције убијају. После неколико тренутака, Арјан се вине у небо, левитира, ране му се зацељују и он пада на земљу, не бивајући свестан шта му се догодило. Ово је тренутак када је филм имао неколико праваца у којима је могао да крене како би овај нестваран чин био искоришћен у служби дубоког понирања у стварност. Међутим, Мундруцо се определио за својеврсни политички трилер где кроз и више него солидна кинематографска решења настоји да почетне рукавце приче некако споји у смислену целину. Но, основни проблем је што не успева да се извуче из самонаметнутих циљева и што филму покушава да наметне наратив који му просто не прија.

У прошлогодишњем мађарском филму Грађанин Роланда Враника тема избеглиштва је третирана знатно другачије: у причи о Вилсону, избеглици из неког од ратом захваћених подручја, који већ одређено време живи у Мађарској, добро говори језик и запослен је као радник обезбеђења у локалној продавници, те настоји да свој статус формално и озваничи добијањем пасоша, редитељ није знао или хтео да се одлучи којем делу приче више да се посвети, па је све добило обрисе социјалне драме са љубавним примесама. По речима Милана Зaвише: „љубавни део је онај који је највише и угушио потенцијал филма јер је створен готово вештачки, без икакве смислене потке, а касније је вођен у смеру који се могао одмах и наслутити".

У врло отвореној и нимало пријатној причи, режисер филма Странац у рају Гвидо Хендрикс настоји да прикаже један од могућих одговора који Европа даје људима који у њу долазе. Изабравши глумца који кроз елементе пролога, чинова и епилога усмерава разговор са мигрантима, режисер истовремено прави фикционалну дистанцу према њима као пуким протагонистима филма, али са друге стране успева да их документаристички приближи гледаоцу без икаквог настојања да изведе коначне закључке. А разговор - који полази од монолога глумца Валентијна Даненса - тече од општег ка појединачном, од Европе и њене немогућности да прими толики број људи до немогућности да уопште икога прихвати. Кроз читав ток филма провлаче се крајње цинични зaхтеви и врло десничарске изјаве, а преласком на појединачне приче, долази се до закључка да само неколицина људи испуњава све оно што се тражи како би се добило трајно боравиште у некој земљи, у овом случају у Холандији.

Уредница емисије Тања Мијовић.