Хроника Трећег програма

У књизи Шале су остале код куће Гордан Нухановић је сабрао путописне приче о земљама бившег Совјетског Савеза, писане између 1998. и 2012. године. Како нас обавештава Дарио Гргић: Нухановић се и пре него што је написао и објавио збирку путописа истицао као аутор коме је главна преокупација списатељско ја. У збиркама прича Лига за опстанак и Битка за сваког човјека приповедачево глeдиште је увек било иронизовано, јер, како верује, паметан човек с најозбиљнијом скепсом разматра резултате властитих проматрања, будући да себе познаје под кожу и свестан је да му не треба веровати. Сличан је био и у својим романима Посљедњи дани панка и Агенти културе, где је хрватску верзију западне културе пропустио кроз опоре менталитете какви се серијски производе на Балкану и које, због специфичне топле ироније каквом суверено влада овај писац, никада не доживиљавамо само као карикатуру, него и као нешто што једни другима морамо опростити.

У својој првој путописној књизи Нухановић описује Јерменију, Азербејџан, Грузију, Молдавију, Казахстан, земље које су на много начина сличне државама из којих се изашло почетком деведесетих на Балкану. Шале су остале од куће Нухановић започиње иронизовањем списатељског статуса, приказујући писца који сања о милионским тиражима и великој слави на Западу. Но, како ситуација није наклоњена ауторима из малих земаља, он креће на Исток. Слике које затиче у земљама бившег СССР-а комбинација су луна парка изгубљених илузија и непосредне прошлости какву још увек можемо пронаћи у Далматинској загори, Босни, Македонији, Шумадији. Његово путовање нема ону мистичност знану нам из дела писаца с почетка прошлог века, Нухановић не трага за спасом, он зна да је, како рече Иво Андрић „Исток само оптичка варка", а не нешто што нас заозбиљно ставља у нови положај према егзистенцијалној проблематици.

Уредница емисије Тања Мијовић.