Књига за слушање

Јан ван Мерсберхен: Балкански Худини (7)

У емисији КЊИГА ЗА СЛУШАЊЕ до краја априла и у првој половини маја можете пратити роман „Балкански Худини”, холандског писца Јана ван Мерсберхена, који је 2016. године, у преводу Јелице Новаковић-Лопушине, објавила издавачка кућа Clio. Чита Александар Божовић.

Јан ван Мерсберхен рођен је 1971. године, а на књижевној сцени дебитовао је 2001. романом De grasbijter (Травоједац). На европску књижевну сцену пробио се романом Morgen zijn we in Pamplona (Памплона сутрашњице), из 2007, који је преведен на енглески, француски, немачки и турски језик. Роман De laatste ontsnapping, на српском насловљен Балкански Худини, објавио је у Амстердаму, 2014. године.

Јунак романа, Иван, имигрант из бивше Југославије, сценски је уметник који изводи тачку ослобађања од окова по баровима и вашарима у Холандији. Као четрдесетједногодишњак, овај модерни Худини сазнаје да има десетогодишњег сина и жели да изгради однос са њим. То је одлука која ће далекосежно утицати на његов распуштени животни стил.

Приповедач у роману је Иванов блиски пријатељ, такође отац десетогодишњег дечака, налази се на животној раскрсници - изгубио је посао и преживљава брачну кризу. Снажно је везан једино за свог сина Рубена. То осећање јача његово пријатељство са Иваном, који је усхићен након првог сусрета са својим сином, макар само због тога што дечак невероватно личи на његовог млађег брата којег је, као и родитеље, оставио за собом у ратом захваћеној домовини.

Двојица очева и синова проводе много времена заједно, а када Ивана позову да наступи на једном фестивалу на југу Француске, сва четворица путују тамо. Иванов чувени трик састоји се из тога да је везан за столицу и покушава да се ослободи док му пламен захвата одећу. Али на представи у Француској он има на уму нешто више од свог перформанса, нарочито када му се у сећање врати трауматичан догађај из прошлости.

Према речима књижевних критичара, начин писања Јана ван Мерсберхена - оскудан у дијалогу, препун унутрашњег дискурса - призива Хемингвејев стил. То је идеалан стил за причање емотивне приче о човеку растрзаном између домаћег и дивљег живота, о неукорењености модерних миграната, о дечацима који су мудрији од својих родитеља и, на крају, о томе шта је потребно да би неко био добар отац. 



Уредник циклуса: Предраг Шарчевић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње