Век хармонике

Клаудио Јакомучи дипломирао је 1992, са само 18 година, на Конзерваторијуму у Греноблу, а потом и на амстердамском Александар техник центру. Поред тога студирао је и класичну музику јужне Индије на Конзерваторијуму Свелинк у Амстердаму. Путовао је широм Европе у циљу усавршавања са најбољим професорима као што су Жан-Лик Манка, Владимир Зубицки и Моунс Елегард. Они су му, како сам Јакомучи каже, помогли да као млад уметник разуме значај развоја хармонике, али и непрестану еволуцију педагогије. Основао је класу на Италијанској академији за хармонику у Урбину где предаје, а радио је и као професор хармонике на Конзерваторијуму Луиза Д’Анунцио у Пескари.

Јакомучи је наступао као солиста и камерни музичар са најеминентнијим музичарима и оркестрима Италије и Европе. Од 2002. године сарађује са кореографкињом и плесачицом Кетлин Дилејни, са којом истражује границе музике и плеса у различитим аспектима: кроз живе наступе, или кроз сусрет електроакустичне музике и видео рада. Такође, Јакомучи је објавио и неколико публикација о техникама на хармоници које су преведене на енглески и хрватски језик. Аутор је књиге под називом Овладавање техникама хармонике која се базира на чувеној „Александровој техници”, а уредник је и зборника радова Перспективе модерне хармонике.

Албум Cool Memories крајем прошле године објавила је Италијанска академија за хармонику из Урбина. Овај албум садржи Јакомучијеве композиције настале у периоду од 2005. до 2015. године, а по речима аутора, у својим радовима истраживао је кретање звука у простору, користећи снимљен звук и живе инструменте, чиме је стварао дубоко акустични простор.

Слушаћете свиту Cool Memories за хармонику и траку, која је својеврсни омаж француском филозофу културе, социологу и фотографу Жану Бодријару. Потом ћете чути остварење под називом Тарантолата из 2010. године. Овај енергични соло комад инспирисан је паганским обредом Тарантула који потиче из јужне Италије, а који је се одржавао до касних 70-их година прошлог века. Након вишечасовног трајања обреда, чији је циљ био да учеснике, односно Тарантолате, игром доведе до стања транса, када доживљавају прочишћење и када их свеци ослобађају душевних мука. Овај кратки комад део је получасовног перформанса Арахна за плесача, хармонику, видео пројекцију и електро-акустичну подршку. Следе композиције Паклени кругови за хармонику и траку и Вртлог за три хармонике из 2014. године. Имитација звука ротационе куполе старе астрономске опсерваторије је почетни мотив, након чега три хармонике, позициониране далеко једна од друге у нишама кружне просторије репризирају мотиве. Тако добијени тонови обликују се, по речима аутора, у динамичке импулсе који сугеришу спиралу.