Хроника Трећег програма

Тринаести Фестивал европског дугометражног документарног филма Седам величанствених одржан је од 1. до 7. фебруара у Центру Сава у Београду. У свом тексту Ана Тасић се посебно осврће на немачко остварење Козиме Ланге Hello, I Am David – Путовање са Дејвидом Хелфготом и на ирски филм Ниасе Ни Кинон и Дејвида Рејна In Loco Parentis. Поред тога што је у оба филма приказана ослобађајућа улога музике у свакодневном животу, и један и други документарац у свом фокусу имају однос брачних партнера и њихову блискост.

Протагониста остварења Hello, I Am David – Путовање са Дејвидом Хелфготом широј публици је познат као јунак филма Скота Хикса Сјај. Некада врло талентовани пијаниста који је у младости доживео нервни слом, Дејвид Хелфгот је провео у психијатријским болницама чак једанаест година, али се захваљујући исцелитељској моћи музике и подршци супруге Гилијан, ипак вратио у реалан свет и поново почео да наступа. Филм је снимљен током његове турнеје са Симфонијским оркестром из Штутгарта, уз откривање различитих слојева Хелфготове сложене личности.

* * *

Издавачка кућа Дерета из Београда недавно је објавила роман Тарјеја Весоса Птице, у преводу с норвешког Ратке Крсмановић Исаиловић. Прича прати Матиса, тридесетосмогодишњака који има ум детета, који је неспособан да мисли и ради, а у разговорима увек испада будаласт. Међутим, ова прича није једнодимензионална – Весосов роман је вођен тако да се аргументи који противрече Матисовој глупости све време сударају са онима који је потврђују, па се чак и сваки његов чин може сматрати и будаластим и не. То је заправо прича о тражењу сопственог места у свету, која тиме што је испричана из перспективе једног оваквог лика само изгледа видљивијe и једноставнијe, а једноставност је кључно обележје Весосовог стила, коментарише Никола Живановић.

Уредница емисије Тања Мијовић.