Хроника Трећег програма

Пети београдски Фестивал европског филма одржан је од 23. до 30. јануара у организацији Делегације Европске уније у Србији и ЕУ Инфо центра, а у сарадњи са амбасадама земаља чланица Европске уније. Приказано је петнаест филмова, од којих Ана Тасић издваја дело мађарске редитељке Кристине Годе Деца славе и данско остварење На улици испод воде, у режији Шарлоте Силинг. У оба филма преплићу се стварност и спортски, односно културни догађаји, који на специфичан начин одражавају друштвено-политичку реалност Европе.

Радња Деце славе има документаристичко утемељење, а заснована је на догађајима 1965. године, када је група студената иницирала револуцију како би се Будимпешта ослободила од совјетске управе. Редитељка је драмски упечатљиво приказала оружане нападе и протесте на улицама Будимпшете, као и олимпијски ватерполо меч који је постао познат под именом „крв у води”, зато што је при крају меча руски играч Валентин Прокопов нокаутирао Мађара Ервина Задора који је крвав изашао из базена.

* * *

Издавачка кућа Дерета из Београда недавно је објавила роман Тарјеја Весоса Ледени дворац, у преводу с норвешког Ратке Крсмановић Исаиловић. Овај норвешки песник и писац познат је као аутор чија се дела одликују блиским односом човека и природе. Јунакиње романа су две једанаестогодишњакиње, од којих једна нестаје у леденом дворцу, односно залеђеном водопаду, а друга се труди да очува сећање на њу. Како коментарише Никола Живановић: „Сам Ледени дворац је у центру приче. Он је готово жив. Најдуже поглавље у роману, оно када се девојчица губи у њему, цело је састављено од описа дворца, прво споља па потом његове унутрашњости, негових дворана. У каснијем делу романа, он се постепено отапа, лед пуца, и нешто се из њега, можда душа, ослобађа. Ледени дворац има вишеструку симболику – симбол смрти, отуђености, поједине дворане унутар њега могу представљати различите ликове романа, његов састав композицију романа. Прича о његовом спором отапању и превазилажену трагедије може се читати као прича о одрастању… Весосов свет је свет природе. Мада су јунаци романа изграђени, прави нослац догађаја је природа. Отуда се оно кључно код њега налази у описима који су пажљиво изабрани. Требало би с овим упоредити крај Весосовог ранијег романа Птице, чији се јунак дави полако плутајући на води. Весос воли да опише тренутак када је смрт неизбежна, када се више не може вратити назад, али да у том тренутку остави јунака још у животу, тек толико да се суочи са природом, да њену спољашњу лепоту сагледа у суровом виду”.

Уредница емисије Тања Мијовић.