Хроника Трећег програма

Књига необичног и поетичног наслова Пруст и виолина у Забели насловљена је према животној епизоди главног јунака, а реч је о једном од најистакнутијих југословенских и српских интелектуалаца друге половине двадесетог века – Михаилу Ђурићу. Та животна епизода тиче се Ђурићевог говора Смишљене смутње, одржаног 1971. године на Правном факултету у Београду у дискусији о уставним променама, због чега је осуђен на казну затвора коју је издржавао у Забели. Како нам сведочи Данило Баста, који је више деценија био Ђурићев најближи сарадник и добар пријатељ: „У ретким приликама када је, готово без имало горчине, помињао дане проведене у пожаревачкој тамници, Михаило Ђурић је говорио да је кад би затвореници отишли на рад, време проводио у читању књижевних дела и свирању класичне музике на виолини. Волео је да истакне да је баш у том периоду прочитао она књижевна дела за која раније није имао времена, између oсталих, и цео Прустов опус”. У својим надахнутим расправама Баста истиче да Ђурићеви филозофски текстови о најзначајнијим европским мислиоцима и кључним питањима филозофије и наше савремености, потврђују да је он био један од најтемељнијих не само домаћих, већ и европских познавалаца целокупне европске филозофске баштине, како античке тако и оне модерног доба.

„Као изузетан мајстор филозофског портрета, који је ово своје умеће демонстрирао у бројним књигама посвећеним домаћим и европским мислиоцима модерног доба, Данило Баста нам у свом концизном и мисаоно веома продубљеном нацрту за портрет Михаила Ђурића даје упечатљиву слику свога учитеља, говорећи о његовом храбром и господственом држању и филозофирању у многим, па и оним „нефилозофским” ситуацијама, као што су судска дворана, затвор и слично. Заинтересовани читалац ће у овој књизи моћи да се упозна са различитим интелектуалним странама Ђурићевог маркантног филозофског лика. Упознаће лик једног од најсугестивнијих предавача београдског Универзитета, познатог академика и интелектуалца од ранга, каквих смо мало имали на нашој филозофској сцени, оштрог полемичара и сериозног истраживача и, пре свега, једног од водећих европских тумача контроверзне Ничеове филозофске мисли”, пише Маринко Лолић.