Хроника Трећег програма

Поводом десетогодишњице Love Fest-а, једног од водећих домаћих фестивала популарне музике, 24. новембра у дворани Белекспо центра у Београду одржана је промотивна манифестација Love Fest Experience, у оквиру које је нaступио диџеј Џеф Милс, уз пратњу Симфонијског oркестра Радио-телевизије Србије под управом Бојана Суђића. Подршку овом несвакидашњем концерту дали су домаћи диџејеви нове генерације - Дејан Милићевић, Марко Милосављевић и Кристијан Молнар. Иначе, Џеф Милс (1963) је представник другог таласа детроитске техно музике и једно је од најзначајнијих имена популарне америчке електронске мизике за игру.

У препуној дворани Белекспо центра Милс је са оркестром представио 15 нумера, вративши се звуком у прошлост, у почетеке свог рада, репрезентативним нумерама и контекстима њиховог настанка и извођења, као и њиховим транспоновањем у савремено доба и нови простор. У овој јединственој целовечерњој музичкој фузији оркестарских аранжмана са Милсовим „звучним путовањима", при чему је претапање звука било на изузетно високом нивоу, успостављена је веома стабилна комуникација између диџеја, диригента и оркестара. Стицао се утисак да „уласком диџеја у свет уметничке музике, сама уметничка музика постаје проширена, и обратно, а комуникација која се успоставља између оркестра-диригента-диџеја и публике доприности креирању јединственог искуства аудио-визуелног догађаја", пише Ирина Максимовић. 

Нови роман Радована Белог Марковића Путникова циглана објавила је 2015. године Српска књижевна задруга из Београда. Како нас обавештава Иван Радосављевић: „У основи, овај роман говори о неуспешном писању две књиге: једна припада лепој књижевности - то је „разромањени" роман „мнимог литерате Р. Б. Марковића", а друга историографији - „Села Ћелија исправна историја", чији је аутор из службе отпуштени учитељ („емерит-учитељ", „разучитељ") Сретен. Ниједна од те две књиге не успева да одмакне даље од фазе прикупљања грађе, а будући да се обе баве локалном тематиком, грађа им је заједничка." У средишту дешавања налази се изграђена, али у погон никада пуштена циглана с лагумом и бесмислено високим димњаком, а замајац приповедном току даје осећање списатељског супарништва између учитеља и историчара, чиме се покреће низ догађаја и даје повода многобројним разговорима међу осталим ликовима у књизи. Различити мотиви у роману се стално премећу, изнова помињу, препричавају, сагледавају с разних страна, оспоравају, потврђују и врте укруг, подсећајући на Болеро Мориса Равела: као што се у тој композицији две градивне мелодије понављају и смењују, увек помало измењене, сваки пут изнете новим, помало другачијим музичким гласом, али увек ослоњене на исти, упорни остинато добоша.

Уредница емисије Тања Мијовић.