Хроника Трећег програма

Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије под управом Бојана Суђића наступио је 26. октобра; солисти су били Ирена Јосифоска (виолончело), Бојана Пековић (гусле) и Марко Ковач и Небојша Максимовић (клавири), а изведена су дела: Словенска антитеза Марка Ковача (дуо за клавир и оркестар писан по поруџбини БЕМУС-а), Трећи клавирски концерт Станојла Рајичића, Recitativo e Passacaglia funebre за виолончело и гудачки оркестар Дејана Деспића, Симфонијска поема 1804 за симфонијски оркестар и гусле Ивана Јевтића и Лирска поема Василија Мокрањца. Као интерпретативни врхунац вечери Ивана Неимаревић истиче извођење Мокрањчеве Лирске поеме која је „иако је компонована пре више од 40 година, ове вечери деловала најаутентичније у смислу јасноће мисли, потресне снаге музике која не извире из бриљантних ефеката или екстровертних гестова солиста, већ из унутрашње кохерентности, која је, чини се, тешко достижна у времену ’брзих решења’ и уступака естетици популизма”.

*     *     *

Виолончелиста Драган Ђорђевић и Војвођански симфонијски оркестар, под управом диригента Емила Табакова, извели су 28. октобра Први концерт за виолончело и оркестар Дмитрија Шостаковича и Другу симфонију Сергеја Рахмањинова. Како коментарише Стефан Савић: „у првом делу концерта оркестар је прихватио улогу помало тихог и повученог, иако верног, пратиоца нашег солисте, док је у лаганом ставу дошло је до потпуног стапања оркестра и солисте. Рафинирано динамичко и тембровско нијансирање гудачког корпуса била је подлога за одличне наступе хорне и кларинета, али и самог Ђорђевића, који је на крају става извео задивљујуће етеричне флажолете уз пратњу челесте... Са задовољством се може приметити да је Војвођански симфонијски оркестар, наследник Војвођанских симфоничара, израстао у респектабилно извођачко тело, способно да под вођством искусног диригента, оствари за нашу средину завидне уметничке и интепретативне домете”.

*    *    *

Руски пијаниста Борис Брезовски наступио је шести пут пред београдском публиком 29. октобра, изводећи дела Доменика Скарлатија, Петра Чајковског, Лудвига ван Бетовена, Беле Бартока, Едварда Грига и Игора Стравинског. Резимирајући утиске са овог концерта, Јелена Дамјановић пише: „Борис Березовски нам је представио своја два лица - са једне стране, тумачећи дела Бетовена и Грига, пружио је једно не превише занимљиво и помало неинвентивно извођење, а извођење дела Стравинског, Бартока и Чајковског потврдило је да овом уметнику најбоље одговарају композиције с краја 19. и почетка 20. века; са друге стране, искорак ка музици 18. века и опусу Скарлатија, открио је да у његовом пијанисткичком дискурсу има још пуно потенцијала, те да и наредни његови наступи пред нашом публиком слушаоце неће оставити равнодушним”.

*    *    *

Баварски камерни оркестар наступио је на 48. БЕМУС-у изводећи дела Фредерика Шопена, Френка Бриџа и Лудвига ван Бетовена. Као солисткиња на клавиру, учествовала је Наташа Вељковић, а уметнички вођа и концертмајстор био је Сретен Крстић. Како запажа Ивана Цмиљановић: „током првог дела концерта, Баварски камерни оркестар био је бледа и неубедљива пратња Наташи Вељковић. Солисткиња је интерпретацији овог дела приступила са дубоким разумевањем раноромантичарског стила, посветивши нарочиту пажњу карактерном профилисању мелодија Шопеновог клавирског концерта”. Други део концерта, када су изведени Бриџова Свита за гудачки оркестар и Бетовенов Озбиљни квартет, био је знатно упечатљивији, са више хомогености и усклађености читавог ансамбла.

Уредница емисије Тања Мијовић.