Хроника Трећег програма

Бугарски документарац Звер је још увек жива Мине Милеве и Веселе Казакове, приказан у такмичарском програму документарног филма, у необично високој мери сродан је са скорашњим немачким остварењем Комплекс ДДР. Милева је унука једног од првобораца антикомунистичког покрета, тадашњег интелектуалца који је још 1950. основао прво удружење овог типа у Европи тог времена „Горјани“. Како пише Дејан Петровић: „Звер је још увек жива је на моменте тенденциозно, жестоким антикомунистичким жаром испуњено дело, које по квалитету није ни боље ни горе од обиља филмова сличног типа, а невесело актуелно стање и недостатак истински отвореног дијалога у бугарском и сродним друштвима, као да наговештава да ни у скорије време сличним остварењима неће доћи крај”.

Први дугометражни играни филм младог пољског аутора Михала Марчака Све те бесане ноћи за тему има незаборавно време одрастања, односно прелазак из безбрижног дечјег у зрело одрасло доба. Радња филма прати јунака који после раскида са девојком обнавља стара пријатељства, посећује и организује забаве, а све је прaћено последичним мамурлуцима, раскидима и стереотипним квази-филозофским дискусијама. „У тихој сенци индиферентног и уснулог велеграда слушамо и гледамо по садржају ни по чему посебна, а опет тако необично привлачна, меланхолична мудровања о животу, свету и нашем месту у њему, док нас (још увек) прати онај непоновљиви етерични осећај како је сва будућност (само) наша, а све могућности отворене и доступне пред нама спремно стоје”, пише Дејан Петровић.

* * *

Комплетна писма Фјодора Михајловича Достојевског у три тома, на 1500 страница, обухватају период од 1832. до саме смрти писца 1881. године. Како је записао Георгиј Михајлович Фридлендер, главни уредник Сабраних дела Фјодора Достојевског у 30 томова у издању Академије наука из Лењинграда, писма Достојевског остају за савременог читаоца најпотпунији израз његове личности, и најпотпунија прича о његовом животу. Писма која је током пет деценија писао Достојевски сабрана су у три књиге, и сада су први пут у целости доступна и на нашем језику, а овај капитални пројекат у српској култури остварен је захваљујући изванредном залагању Владимира Меденице, главног уредника „Логоса“, и сарадњи те београдске издавачке куће са ужичким „Графичаром“, обавештава нас Анђелка Цвијић. Разврстана према годинама када су настајала, писма доносе и различите тренутке у сазревању Достојевског, као човека и као писца: тако први том обухвата период од 1832. до 1864. у којем преовлађују писма о тешком материјалном стању, молбе за позајмице од уредника, свођење рачуна, калкулације; други том, од 1865. до 1873. садржи писма из Европе по којој је Достојевски путовао четири године, а ту су његова љубавна писма Ани Сниткиној, као и писма која откривају страст Достојевског према коцки; у трећем тому су писма од 1874. до 1881. у којима сусрећемо Достојевског као потпуно формираног писца. И мада у све три књиге писама постоје она у којима Достојевски износи идеје за своја дела, трећи том је најзанимљивији јер у њему до детаља образлаже круну свога списатељства, роман Браћа Карамазови.

Уредница емисије Тања Мијовић.