Хроника Трећег програма

Можете слушати осврт Јелене Новак на оперу Џона Адамса „Цветајуће дрво”, која је изведена 8. априла у Културном центру Белеим у Лисабону, као и осврт Срђана Атанасковског на опере „Ифигенија на Аулиди” Луиђија Керубинија и „Ифигенија на Тауриди” Николе Пичинија које су изведене у оквиру Глуковог Међународног оперског фестивала одржаног од 16. до 30. јула у Нирнбергу и суседним градовима Северне Баварске.

Амерички композитор класичне музике и опера, Џон Адамс, познат је публици по операма Никсон у Кини, делу које је премијерно изведено 1987. године и које је задобило статус култног остврења савременог оперског репертоара, Смрт Клингхофера, такозваној „Си-Ен-Ен опери” о експлоатацији масмедијских садржаја, као и по опери Доктор Атомик из 2005. о нуклеарним пробама у Њу Мексику, док је Цевтајуће дрво, по речима Јелене Новак, најлиричније дело Адамсовог музичког театра. Реч је о релативно краткој двочиној опери заснованој на индијској легенди о прелепој али сиромашној девојци, која има необичну способност да се преобрази у чудесно дрво пуно заносних цветова, због чега се у њу заљубљује принц. Јасна прича са наравоученијем да љубав увек побеђује, атратктивна лирска музика, импресивни хорски фрагменти, простор за кореографску интерпретацију дела и не претерано компикован извођачки апарат чине Цветајуће дрво практичним производом за приказивање широм западног света. Али, и поред ове конформистичке димензије, први чин опере успева да својом надахнутом лиричношћу помери границе вагнеровског лиризма у савременој опери.

Либрето за Цветајуће дрво написали су сам композитор и редитељ Питер Селерс који је режирао праизведбу 2006. године у Бечу, док је лисабонско извођење режирала Никола Раб. Португалским симфонијским оркестром и хором Националног тетатра „Сао Карлуш” дириговала је Жоана Карнеиро; улоге су тумачили Џесика Ривера, Шон Мети и Луиш Родригез. Сценографију је осмислио Жорж Сулглиде, дизајн светла Арон Блек, а кореографију Ренато Занела.

* * *

Глуков међународни оперски фестивал, који од 2008. представља бијеналну манифестацију, одржан је ове године по шести пут. Поред Нирнберга као седишта фестивала, укупно четрнаест концертних, оперских и плесних приредби представљено је широм Франконије, односно северне Баварске, и то у Ерлангену, Вирцбургу, Фирту, Ансбаху, Нојмаркту, Фрајштату, Берхингу и Амбергу.

Централно место на фестивалу заузимале су, свакако, нове продукције Глукових опера, и то у верзијама које се ретко срећу на оперским сценама: публика је тако имала прилику да чује чувену трагедију Орфеј и Еуридика у верзији у којој ју је композитор инкорпорирао као један од чинова приредбе Аполонове светковине изведене за царско венчање у Парми 1769. године, док је његова „тражеди лирик” Ифигенија на Тауриди представљена у обради Рихарда Штрауса из 1889. Једна од новина на овогодишњем фестивалу било је и извођење тематски повезаних опера: на бијеналу је тако место завредио балет Орфеј Игора Стравинског, као и две Ифигеније Глукових савременика у концертним извођењима: Никола Пичинија и Луиђија Керубинија.

Уредница емисије Тања Мијовић.

преузми : 10.31 MB

Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Све епизоде серијала Аудио подкаст

Хроника Трећег програма

Програмска шема

Коментари