Хроника Трећег програма

Можете слушати осврт Јелене Новак на оперу Џона Адамса „Цветајуће дрво”, која је изведена 8. априла у Културном центру Белеим у Лисабону, као и осврт Срђана Атанасковског на опере „Ифигенија на Аулиди” Луиђија Керубинија и „Ифигенија на Тауриди” Николе Пичинија које су изведене у оквиру Глуковог Међународног оперског фестивала одржаног од 16. до 30. јула у Нирнбергу и суседним градовима Северне Баварске.

Амерички композитор класичне музике и опера, Џон Адамс, познат је публици по операма Никсон у Кини, делу које је премијерно изведено 1987. године и које је задобило статус култног остврења савременог оперског репертоара, Смрт Клингхофера, такозваној „Си-Ен-Ен опери” о експлоатацији масмедијских садржаја, као и по опери Доктор Атомик из 2005. о нуклеарним пробама у Њу Мексику, док је Цевтајуће дрво, по речима Јелене Новак, најлиричније дело Адамсовог музичког театра. Реч је о релативно краткој двочиној опери заснованој на индијској легенди о прелепој али сиромашној девојци, која има необичну способност да се преобрази у чудесно дрво пуно заносних цветова, због чега се у њу заљубљује принц. Јасна прича са наравоученијем да љубав увек побеђује, атратктивна лирска музика, импресивни хорски фрагменти, простор за кореографску интерпретацију дела и не претерано компикован извођачки апарат чине Цветајуће дрво практичним производом за приказивање широм западног света. Али, и поред ове конформистичке димензије, први чин опере успева да својом надахнутом лиричношћу помери границе вагнеровског лиризма у савременој опери.

Либрето за Цветајуће дрво написали су сам композитор и редитељ Питер Селерс који је режирао праизведбу 2006. године у Бечу, док је лисабонско извођење режирала Никола Раб. Португалским симфонијским оркестром и хором Националног тетатра „Сао Карлуш” дириговала је Жоана Карнеиро; улоге су тумачили Џесика Ривера, Шон Мети и Луиш Родригез. Сценографију је осмислио Жорж Сулглиде, дизајн светла Арон Блек, а кореографију Ренато Занела. 

*     *     * 

Глуков међународни оперски фестивал, који од 2008. представља бијеналну манифестацију, одржан је ове године по шести пут. Поред Нирнберга као седишта фестивала, укупно четрнаест концертних, оперских и плесних приредби представљено је широм Франконије, односно северне Баварске, и то у Ерлангену, Вирцбургу, Фирту, Ансбаху, Нојмаркту, Фрајштату, Берхингу и Амбергу.
Централно место на фестивалу заузимале су, свакако, нове продукције Глукових опера, и то у верзијама које се ретко срећу на оперским сценама: публика је тако имала прилику да чује чувену трагедију Орфеј и Еуридика у верзији у којој ју је композитор инкорпорирао као један од чинова приредбе Аполонове светковине изведене за царско венчање у Парми 1769. године, док је његова „тражеди лирик” Ифигенија на Тауриди представљена у обради Рихарда Штрауса из 1889. Једна од новина на овогодишњем фестивалу било је и извођење тематски повезаних опера: на бијеналу је тако место завредио балет Орфеј Игора Стравинског, као и две Ифигеније Глукових савременика у концертним извођењима: Никола Пичинија и Луиђија Керубинија.
 
Уредница емисије Тања Мијовић. 
Хроника Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње