Хроника Трећег програма

Швајцарски аутор Јан Гасман у свом филму С љубављу, Европа у есејистичком стилу преиспитује неуралгичне односе у млађој популацији савремене Европе. По среди је прича о четири млада љубавна пара, а радња се одвија се у четири града нашег континента: Севиљи, Даблину, Солуну и Талину. Кроз филм полако стичемо увид у свакодневно функционисање, сличности и разлике у начину живота протагониста које, осим генерацијске блискости, повезује још и припадност епохалном, супра-националном пројекту Европске Уније (ЕУ), тренутно затеченој у дубокој системској кризи.

Документарно остварење ауторског тандема Душка Јованић и Вук Дапчевић Избрисано из биографије посвећено је бурном животу прослављене кошаркашице и глумице Љубице Оташевић. Ова вредна и аутентична сторија о једном времену, његовом духу и важним личностима, направљена је у новинарско-таблоидном маниру, па се тако пре може посматрати као филмовани магазински текст него као производ филмске уметности. „У препознатљивом и карактеристичном ауторском рукопису Душке Јованић, из дубоке тмине заборава извлачи се фасцинантна прича о скромној играчици Црвене звезде, због које је и један Иво Андрић редовно долазио на Мали Калеменгдан (где су се педесетих година одржавали тренинзи и утакмице), а касније о глумици која је остала тек на корак од звездане холивудске славе”, пише Дејан Петровић.

*     *     *

На триста страна у тврдом књишком повезу са преко триста репродукција у боји уз текст Срета Бошњака и Владете Петровића на српском и енглеском језику, у преводу Радмиле и Милене Бојовић представљен је уметнички опус Мирослава Арсића од 1961. до 2012. године, сложен у три засебне целине: графика, цртеж, слика. Аутори текста Бошњак и Петровић уврстили су у ово писано дело и изванредан избор ликовне критике и предговора за каталоге Арсићевих самосталних изложби, као и белешке о учешћима на колективним изложбама, а монографија се завршава биографским и библиографским подацима нашег уметника. Пишући о Арсићевом животу и раду, аутори монографије запажају да „цела његова поетичка ситуација почива на слободном језичком дејству и да се он по једној својој особини разликује од својих генерацијских колега, наиме, он не припада оној врсти стваралаца који лако мењају боје, стилска и концепцијска убеђења, он се не прикључује олако трендовима, а све промене које се дешавају у његовом стваралаштву резултат су унутрашњих кретања његовог сликарског бића и његовог естетског искуства”, пише Долорес Станојевић.

Уредница емисије Тања Мијовић.