понедељак, 11. јул 2016, 20:20
Хроника Трећег програма
Можете пратити осврт Бошка Милина на представу "Берлински зид", према тексту Жељка Хубача и у режији Милана Нешковића, као и осврт Дејана Петровића на филмове Јорга Хопа "Бe-филм: пожуда и звук у Западном Берлину" и Михајла Јевтића "Четири пасоша".
Представа Берлински зид, према истоименој драми Жељка Хубача, премијерно је извдена половином марта у Београдском драмском позоришту у Београду. Заплет се одвија на Косову током 1999. године, а тема Хубачеве даме везана је за способност насиља и праштања, улогу породице, однос према деци – туђој или усвојеној, прихваћеној или изгубљеној. Како коментарише Бошко Милин: „Тешка прича, патетична у шилеровском смислу патетике као неопходног елемента трагедије, у Београдском драмском позоришту учињена је изненађујуће полетном. Да би се актуелни и метафизички јад у којем се налазе ликови превазишао, као средство је послужио хистрионски набој ансамбла и луцидна, отрежњујуће духовита режија Милана Нешковића... Задивљујућа је успешност глумачких акробацијa и у физичком изразу и у темпераменту ликова. Бол који, чини се, не може да се превазиђе, губитак који нема сврху, односно рационално оправдање, све је то био изазов за глумачку поделу коју су чинили Атанасије Узуновић, Паулина Манов, Јово Максић, Љубинка Кларић, Немања Оливерић и Андреј Шепетковски”.
* * *
Од 2. до 9. јула у Новом Саду одржан је девети Интернaционални филмски фестивал Синема Сити, а за вечерашњу емисију Дејан Петровић издваја документарне филмове Јорга Хопа Бe-филм: пожуда и звук у Западном Берлину и Михајла Јевтића Четири пасоша.
Хоп у свом документарцу уводи гледаоце у фасцинантан унутрашњи свет Западног Берлина 80-их година 20. века, свет алтернативне музике, неспутаних сексуалних слобода, могућности изражавања различитих политичких ставова, што у толикој мери није биле могуће нигде другде! Сам протагониста брзо се адаптирао на постојећу атмосферу, у којој су тада обитавали и касније прослављени уметници попут Тилде Свинтон или Ника Кејва, а која је у значајној мери била обликована специфичним амалгамом утицаја, међу којима су предњачили амерички, немачки и руски, односно совјетски. У филму је приказано обиље вредних архивских записа, квалитетне музике, градских и подземних места супкултурних дешавања и различитих (нежељених) хероја ове сцене.
Јевтићев документарац Четири пасоша приказан је у селекцији „Национална класа”, а реч је о остварењу које је сасвим на трагу сада већ прекомерних експлоатација последица распада СФРЈ. Аутор елаборира чињеницу да је иако се никада није селио са своје матичне адресе, поседовао чак четири пасоша у којима је уписан назив четири различите државе – Социјалистичка Федеративна Република Југославија, Савезна Република Југославија, Србија и Црна Гора и најзад Републикa Србијa.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари