Весна Пешић: У трагању за српском државом – има ли краја?

Предавање је одржано у оквиру циклуса Сећања на рад Института који настоји је да представи и приближи догађаје који су довели до оснивања Института за филозофију и друштвену теорију, утицали на његов развој, али и да их поново преиспита из данашње перспективе. Овакав подухват не треба схватити као пуку аутомеморијску рефлексију унутар једне институције. Не само оснивачи, већ и бројни други истраживачи Института били су утицајне и друштвено и политички ангажоване личности (попут Зорана Ђинђића, Војислава Коштунице, Весне Пешић, Косте Чавошког и многих других), и утолико развој Института за филозофију и друштвену теорију представља и својеврсну слику историје наших друштвено-политичких прилика.

Весна Пешић је политичарка, боркиња за људска права, антиратна активисткиња и социолошкиња. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, а докторирала на Правном факултету у истом граду. Била је професорка социологије и виша научна сарадница у Институту за филозофију и друштвену теорију. Током професионалне каријере, објавила је велики број чланка и монографија. Од седамдесетих година двадесетог века припада опозиционом петиционашком покрету и 1982. била је затварана с групом дисидената. Била је оснивачица Југословенског хелсиншког комитета, чланица Удружења за југословенску демократску иницијативу, чланица Европског покрета у Југославији. Центар за антиратну акцију, прву мировну организацију у Србији оснива 1991. године. Од 1992. до 1999. била је и председница Грађанског савеза Србије. Једна је од вођа Коалиције Заједно (са Зораном Ђинђићем и Вуком Драшковићем). Од 2001. до 2005. године била је амбасадорка прво СР Југославије, потом Србије и Црне Горе у Мексику. После гашења ГСС-а 2007, његовим прикључивањем Либерално демократској партији (ЛДП), до 2011. била је председница Политичког савета ЛДП-а, када напушта ову партију.

Уредница Оливера Нушић.