Срђан Атанасовски говори о изложби портрета Франциска Гоје, која је крајем прошле и почетком ове године одржана у Националној галерији у Лондону.
Премда је шпански сликар Франциско Хосе де Гоја и Лусијентес данас
најпознатији по серији графика Ужаси рата или, пак, по такозваним Црним
сликама, делима засићеним мрачном фантастиком, за време свог живота он је
пре свега био чувен као аутор портрета, који представљају отприлике половину
његовог целокупног опуса и на којима је овековечио више генерација шпанске
краљевске породице, аристократије и виђенијег грађанства. Према речима Срђана
Атанасовског: „Одлука Националне галерије у Лондону да постави изложбу
посвећену овом аспекту Гојине уметности представља једну врсту покушаја
ревизије романтизиране слике овог уметника, којим се он доводи у јасну везу са
својим савременицима, а пре свега са водећим европским мајсторима портрета са
краја 18. и почетка 19. века. Не чуди што се овај подухват одиграва управо у
Лондону – постоји нешто врло британско у љубави према портретима, што
своје корене по свему судећи дугује историјски раном узлету британске средње
класе која је свој укус за сликарство уопште, а нарочито потребу за престижном
саморепрезентацијом, артикулисала управо кроз уметност портретиста”. Кустос изложбе био је Ксавијер Бреј, а међу представљеним делима
посебно су интересантни портрети британског војводе Велингтона, кардинала Луиса
Марије де Бурбона и Виљабриге, Војводе од Албе, те портрет високог аристократе
Бељвиса де Монкада и Писара; потом ту су портрети супружника Де Ферер, Гојиног
пријатеља Фернандеса де Моратина, а понајвише његовог унука Маријана Гоје,
настали 1824. и 1827. године.
Како закључује Атанасовски: „посетиоци Националне галерије
на основу ове изложбе стећи ће сасвим другачији утисак од оног који чека
посетиоце музеја Прадо: док је „мадридски Гоја“ највећи иноватор шпанске
уметности од Веласкеза до Пикаса, „лондонски Гоја“ је много ближи својим
савременицима, портретистима попут британског Томаса Гејнсбороа или француског
Теодора Жерикоа. Чињеница да обе ове перспективе могу бити убедљиво поткрепљене
Гојиним стваралаштвом најубедљивије говори о величини овог уметника”.
Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]
Коментари