Научни скупови

Медијска археологија – Велимир Ћургус Казимир и Ацо Дивац

У циклусу МЕДИЈСКА АРХЕОЛОГИЈА петком ћемо емитовати снимке са истоименог научног скупа који је одржан 29. и 30. октобра на Факултету драмских уметности у Београду. У другој емисији овог циклуса можете пратити излагења Велимира Ћургуса Казимира и Аца Дивца којим су предстваили рад „Покретне слике и избледели наратори”.

Медијска археологија се јавља као мултифункционална интердисциплинарна област истраживања сећања, медија и културе у време када су хуманистика, студије културе, медија и уметности све више фокусирани на дигиталне медије и технологије. Археолошка метафора односи се на потребу за артикулисањем материјалних трагова прошлости и њиховом друштвеном, културном и политичком контекстуализацијом. У том мапирању седимената и слојева везаних за простор, време и догађаје, медијска археологија се поима као „археолошко" и „форензичко" истраживање медија, културе, медијских дискурса и текстова, медијских органзација, као и културне политике. Ово разумевање узима у обзир проширене медије: од класичних медија (позоришта и филма, масовних и електронских медија) до нових медија (друштвених мрежа, дигиталних и екранских медија) и уметности.

Велимир Ћургус Казимир и Ацо Дивац разматрају улогу наратора кроз историју филмске и визуелне уметности, посебно истичући место које је приповедач заузимао у време немог филма. Иако наратор у функцији онога који прича дијалоге и описује ситуације у немом филму данас делује као потпоуно архаична фигура, постоје могућности ревитализације ове улоге, на пример у синхронизацијама и у филмовима немењеним слепима и слабовидим.

Уредница циклуса Тања Мијовић.