понедељак, 22. феб 2016, 23:45
Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврт Спасоја Миловановића на представу Ненада Тодоровића „Хотел Косово” и осврт Анђелке Цвијић на роман Лиди Салевер „Без плакања”.
Представа Хотел Косово или Приручник за сналажење у јужној српској покрајини, настала је према тескту и у режији Ненада Тодоровића, а у продукцији Народног позоришта Приштина, са сталном сценом у Грачаници. Како нас обавештава Спасоје Миловановић, реч је о мјузиклу којим се „пародира такозвани мит о Косову и садашњем животу у њему, како од стране Срба тако и од стране Албанаца. Аутор даје хируршки прецизну слику друштва сатканог од лажи, убистава, заборавности, незаинтересованости, горког живота и безидејности.
Исписјући судбину Добривоја Анђелковића, који у својој доброћудности као да је изашао из одела Хашековог Швејка, Тодоровић конципира комад у двадесет и девет слика, овог својеврсног роуд мувија. Од почетне сцене у којој Добривојeva покојна баба проклиње и позива да се након петнаест година врати из избегличког кампа у Крушевцу у село поред Призрена, до последњег евровизијског сонга над његовим мртвим телом, једна за другом ређају се слике урнебесног и катарзичног смеха, смеха који растерећује и наново обликује терет савести о обавези коју је сваки Србин преузео из Косовског завета”.
* * *
Недавно је издавачка кућа Академска књига из Новог Сада објавила роман Лиди Салвер Без плакања, у преводу с франнцуског Мелите Лого Милутиновић. Ово дело добило је прошле године „Гонкур”, најпрестижнију књижевну награду Фрaнцуске, а централна тема књиге јесте могућност постојања праведног циља за чије су остварење допуштени страхоте и убијања.
Радња романа смештена је у период пред избијање грађанског рата у Шпанији, а како коментарише Анђелка Цвијић: „реконструкцијом догађаја из тог времена и уметањем разнолике додатне документарне грађе, француска списатељица је написала дело у основи не толико иноваторско колико добро промишљено, и са сврхом реализовано у класичној књижевној техници. Више од тога заиста и није било потребно за идеју коју је Лиди Салвер, нимало између редова, намерила да оствари, а која је саздана од врхунских етичких елемената људске егзистенције. Тако роман Без плакања приближава у најбољем смислу психолошко-моралистичком (никако морализаторском) и јасном реалистичком роману који ангажовано пледира за осећај људскости”.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари