Хроника Трећег програма

Представа редитеља и кореографа Матије Ферлина Ми смо краљеви а не људи, према мишљењу Ане Тасић, један је од квалитетнијих комада недавно завршеног 49. Битефа. Ова продукција Хрватског народног казалишта из Загреба има документаристичку основу, а тескт (чији су драматурзи Јасна Жмак и Горан Ферче) настао је на основу дечјих исказа о свету и човеку, религији и националном идентитету, о друштвеној комерцијализацији и свету осталих, који су забележени у различитим медијима – од радијских емисија до друштвених мрежа.  

Представа Збогом, у режији Џонатана Кападевијела и извођењу „Биро Касиопеје“ из Париза, је монодрамска скица о утицају популарне културе на грађење родног идентитета, којом се пробламатизује родна припадност и изражава њена крхкост.

Најзад, представа Јеал Ронен Common Ground, рађена у продукцији „Максим Горки театра“ из Берлина, по ко зна који пут рециклира причу о околностима и последицама распада СФРЈ – о ратовима, избеглиштву, емиграцији, компликованим односима међу народима и државама бивше Југославије.

*     *     *

Музеј наивне и маргиналне уметности из Јагодине недавно је објавио књигу Нине Крстић Уметност у духовном егзилу. У овој студији ауторка се бави настанаком и тумачењем развоја модерне уметности, и то у једном њеном специфичном креативном подручју које је редовно измицало теоретичарима и критичарима још од краја 19. века – у наивној и маргиналној уметности. Поред историографије, ова публикација даје преглед и опис најчешће коришћених термина који се односе на многе појаве у овој врсти стваралаштва, што је први пример такве систематизације појмова од када се о томе пише и говори код нас. Како коментарише Јован Деспотовић: „Нина Крстић, као доказани познавалац раније наивне а сада маргиналне и аутсајдерске уметности, наводи бројне монографске студије наших најпознатијих наивних и маргиналних уметника (попут Саве Секулића, Војислава Јакића, Емерика Фејеша, Богосава Живковића, Илије Башичевића Босиља, Јошкина Шиљана, Барбериана и многих других), као и опште прегледе (као што су Art Brut Лусијена Перија, L’art Brut, Un Fantasme de peintre Селин Делаво,  Аутсајдери  Кристијана Делакампање, Народни уметници двадесетог века Херберта Хемфила и тако даље). На основу увида у светске токове и институције које се баве колекционарством и излагањем ове уметности, ауторка се храбро упустила у авантуру детаљног и дубинског аналазирања мало познатог подручја оних стваралаца који су на први поглед повезани са самоукошћу наивних, неакадемских аутора, али имају довољно естетских садржаја да могу чинити једно потпуно ново аналитичко поље маргиналаца и аутсајдера, тј. креативни свет високо освешћених, самоуких визионара (како их је појмовно и садржински окарактерисала и назвала)”.

Уредница емисије Тања Мијовић.