Хроника Трећег програма

Знатно бољи утисак оставила је представа Илијада (копродукција Словенског народног гледалишча из Љубљане, Местног гледалишча љубљанског и Цанкарјевог дома из Љубљане), према Хомеровом епу и у редитељском тумачењу Јернеја Лоренција. Финале овог комада остаће упамћено као тријумф уметноти и импозантно естетско заокружење једне поетски изванредне сценске приповести.

*     *     *

Представа Позив на погубљењe, према тексту Андеја Червинског и у режији Слободана Скерлића, премијерно је изведена 8. октобра у Београдском драмском позоришту. „Централни догађај овог трагикомичног, гротескног и стилски разбарушеног комада је припрема стратишта за погубљење главног јунака, чија је једина кривица у томе што је другачији – што у свету зла и мрака тежи за светлошћу и добром”, пише Маја Ристић и додаје: „Позив на погубљење поседује кафкијански заплет, а ликови се крећу необичним и надреалним светом илузије; извођачи у стилу брехтовске глуме онеобичавају своје емоције и динстанцирају се од ликова које тумаче, подстичући публику на размишљање, критику друштва и интелектуални протест”. 

*     *     *

Крајем прошле године издавачка кућа Чаробна књига из Београда објавила је роман Давида Албахарија Животињско царство. Како коментарише Иван Радосављевић: „у читавој причи (која унутар романа има конвенционални статус нађеног текста) наратор заправо излаже конкретне услове под којима је извршио убиство које сматра оправданим и корисним, односно излаже каузални ланац догађаја који разјашњава такав етички суд и потврђује његову коректност... Овде је јасно видљив механизам перпетуације насиља у којем се трауматизовани касније и сами претварају у трауматизаторе, чије жртве такође најпре претрпе, а затим и сами неком другом наносе трауму, и тако без краја”.