Хроника Трећег програма

Од 14. до 22. августа одржава се 21. Сарајево Филм Фестивал, а за вечерашњу емисију Дејан Петровић пише о филмовима Карлоса Квинтеле Пројекат столећа и  Џонатана Дема Рок краљица.

Својим филмом Пројекат столећа кубански аутор Карлос Квинтела враћа нас у релативно недавну прошлост своје земље, када су њена спољна политика и живот становништва у великој мери били одређени хладноратовском поделом, а у центру пажње је неуспела изградња нуклеарне централе и новог града у њеној околикни.

У најпопуларнијем програму Сарајево Филм Фестивала Оpen Air приказан је филм Рок краљица, са Мерил Стрип у насловној улози, а у режији Џонатана Дема, аутора култног остварења Кад Јагањци утихну. Међутим, како оцењује Дејан Петровић: „посреди је изразито комерцијална и стереотипна формула која кроз веома раширену форму породичне приче настоји да придобије наклоност свих генерација”.  

*     *     *

У уметничкој галерији Стара капетанија у Земуну од 29. јула до 12. августа била је отворена самостална изложба слика Влатке Кавалир Жугић под називом „Равница, па река“. Представљени су сликаркини апстрактни пејзажи и дела из опуса „обојених поља”. Како коментарише Долорес Станојевић, као највећу вредност њеног стваралаштва издваја се однос који уметница има према боји, те начин на који је „кроти и контролише, и то пре свега у преовлађујућем култивисаном сивом тону какав се може видети једино код Пикаса... Шематским правилима у којима је индивидуалност искључена, у некој врсти потраге за одговором, истином или сопственим местом, уметница детектује различите појаве унутар и изван себе да би у хаосу различитости, а уз помоћ геометријских облика и њихових живо пулсирајућих и вибрирајућих тонова и контраста, указала на могућности њихове паралелне егзистенције”.

*     *     *

Недавно је у издању Стеријиног позорја објављена студија(Пред)Историја веселих позорја Исидоре Поповић, књижевне историчарке млађе генерације. По речима Радомира Путника: „ауторка прегледно упознаје читаоца са могућом хронологијом позоришне делатности у Срба; полазећи од познатих података о средњовековном театарском животу, потом детаљно испитујући комичке елементе у делу Венцловића и Козачинског, с пажњом обрадивши допринос Емануила Јанковића и схватања просветитељског периода о позоришту и драми, Исидора Поповић детаљно анализира појаве и збивања крајем XVIII века, боље рећи, током последњих пет деценија пре појаве Јована Стерије Поповића, како би доказала тезу да се овај писац појавио када су већ биле обављене све припремне радње за његов долазак”.

Уредница емисије Тања Мијовић.